Персијска башта

С Википедије, слободне енциклопедије
Персијска башта
Светска баштина Унеска
Званично имеПерсијска башта
МестоИран Уреди на Википодацима
Површина71.635, 974.002 ha (7,7107×109, 1,048407×1011 sq ft)
Укључује
  • Abbasabad Garden
  • Akbarieh Garden
  • Chehel Sotun Garden
  • Dowlatabad Garden
  • Pahlavanpur Garden
  • Pasargadae Garden
  • Shazdeh Garden
  • Врт Ерам
  • Врт Фин Edit this on Wikidata
КритеријумКултурно добро: i, ii, iii, iv, vi
Упис2011. (35. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1372

Персијска башта (персијски језик: باغ ایرانی, pairi-daeza, тј. "затворен простор") је традиционално обликовање баште које потиче из средишњег Ирана (Покрајина Фарс), а које је снажно утицало на дизајн башта од Андалузије до Индије, па и шире. Због тога је девет персијских башти, у девет различитих иранских покрајина, 2011. године уписано на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.[1]

Девет заштићених персијских башти су: Абас Абад, Ерам, Шахзаде, Акбарије, Пахлаванпур, Долат Абад, Чехел Сотун, Фин и Голестан. Оне су пример разноликости дизајна персијске баште који су се прилагодили различитим климатским условима задржавајући начела која имају своје корене у доба Кира Великог, у 6. веку п. н. е. Персијска башта је увек подељена у четири дела с водом, где важну улогу играју систем за наводњавање (канат и базени) и украси. Персијска башта је била концепирана да симболизује рај и четири елемента Зороастризма: небо, земљу, воду и биљке. Ове баште, које датирају из различитих раздобља од 6. века п. н. е., такође имају зграде, павиљоне и зидове, као и софистициране системе за наводњавање. Као такве, оне су утицале на уметност баштенског дизајна од Индије до исламске Шпаније.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Komitet svjetske baštine upisao šest novih kulturnih lokaliteta UNESCO, 29. lipnja 2011. Преузето 16. јула 2011.
  2. ^ Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 978-0-934211-46-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 978-0-934211-46-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]