Персијска башта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Персијска башта
Назив на званичном списку светске баштине
Bagh-e-eram shiraz.jpg
Локација  Иран
Тип Културно добро
Критеријум i, ii, iii, iv, vi
Унеско регија Азија
Историја уписа у светску баштину
Упис 2011. (35. седница)

Персијска башта (персијски језик: باغ ایرانی, pairi-daeza, тј. "затворен простор") је традиционално обликовање баште које потиче из средишњег Ирана (Покрајина Фарс), а које је снажно утицало на дизајн башта од Андалузије до Индије, па и шире. Због тога је девет персијских башти, у девет различитих иранских покрајина, 2011. године уписано на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији.[1]

Девет заштићених персијских башти су: Абас Абад, Ерам, Шахзаде, Акбарије, Пахлаванпур, Долат Абад, Чехел Сотун, Фин и Голестан. Оне су пример разноликости дизајна персијске баште који су се прилагодили различитим климатским условима задржавајући начела која имају своје корене у доба Кира Великог, у 6. веку п. н. е. Персијска башта је увек подељена у четири дела с водом, где важну улогу играју систем за наводњавање (канат и базени) и украси. Персијска башта је била концепирана да симболизује рај и четири елемента Зороастризма: небо, земљу, воду и биљке. Ове баште, које датирају из различитих раздобља од 6. века п. н. е., такође имају зграде, павиљоне и зидове, као и софистициране системе за наводњавање. Као такве, оне су утицале на уметност баштенског дизајна од Индије до исламске Шпаније.[2]

Извори[уреди]

  1. Komitet svjetske baštine upisao šest novih kulturnih lokaliteta UNESCO, 29. lipnja 2011. Преузето 16. јула 2011.
  2. Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari, (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 0-934211-46-9. 

Литература[уреди]

  • Mehdi Khonsari, M. Reza Moghtader i Minouch Yavari, (1998). The Persian Garden: Echoes of Paradise. , Mage Publishers. ISBN 0-934211-46-9. 

Спољашње везе[уреди]