Песник-дипломата

С Википедије, слободне енциклопедије

Песници-дипломати су песници који су били и службеници или представници својих држава као дипломате или део дипломатског кора. Најпознатији песници-дипломати су можда Џефри Чосер и Томас Вајат; у категорији су и добитници Нобелове награде за књижевност: Иво Андрић, Габријела Мистрал, Сен Џон Перс,[1] Мигел Анхел Астуријас, Пабло Неруда, Џорџ Сеферис, Чеслав Милош и Октавио Паз.[2][3][4] Савремени песници-дипломати су Абхаи К, [5] Индран Амиртанајагам, Кофи Авунор,[6][7] Филип Макдона[8] и други.[9]

Преглед[уреди | уреди извор]

Абаj Кумар је написао: „Изгледа да постоји веза између поезије и дипломатије јер је неколико дипломата током векова бриљовало у поезији“.[10] Он даље додаје: „Дипломатија је сложена уметност која укључује мешање политичке оштроумности, културне финоће, језичких способности и вештина разговора како би се овладало снагом убеђивања. Дипломатија се углавном води у кратким реченицама које откривају колико [ сиц ] крију. Поезија се не разликује“[2] Он додаје да поезија и дипломатија деле неколико атрибута као што су двосмисленост и краткоћа у изразима, одвојено руковање темом, између осталог.

Алдо Матеучи је написао: „Многе дипломате су користиле поезију у свом дипломатском раду: умотавање речи у свилу је посао дипломате. Дипломата може лаж претворити у „конструктивну двосмисленост“ – што је начин дефинисања поезије. Неки песници су били дипломате – Неруда, Клодел, Свети Џон Перс. То је професионална опасност: стимулативно место, заштићено постојање – и способност да се парафразира непознато. Мало дипломата ће признати да користи поезију као стратегију преживљавања“.[11]

Камел С. Абу Џабер је написао: „Језик дипломатије, често попут поезије, има способност да помери људе из расположења у расположење“.[12]

Стефано Балди и Пасквале Балдочи написали су у својој књизи Кроз дипломатско огледало : „Објављивање поезије дипломата изгледа више инспирисано унутрашњом потребом да се слободно изразимо него жељом да поделимо осећања и осећања настала током каријере. Само стихови са својом одвојеношћу од стварности могу представљати бекство од хладноће и бирократског стила који струка често намеће“.[13]

Бразил је постхумно доделио чин амбасадора свом песнику-дипломати Виницијусу де Мораесу, препознајући његов песнички таленат [14]

Руске дипломате често интересује поезија. „Песници и дипломате користе исте градивне блокове: идеју и реч“, рекао је Владимир Казимиров.[15]

„Поезија и дипломатија се ослањају на алхемију парадокса. Ми мешамо страх и наду, моћ и слабост, љубав и мржњу да бисмо пронашли излаз из немогућег“, рекао је Доминик де Вилпен, француски министар спољних послова и песник који је објављен у јулу 2002. [16]

У српском народу познати песници-дипломате били су Јован Дучић и Милан Ракић.  

Песници-дипломате[уреди | уреди извор]

Ови песници су такође служили као амбасадори својих земаља:

  • Томас Вајат: Био је амбасадор у служби Хенрија VIII
  • Пабло Неруда: Служио је као амбасадор Чилеа у Француској од 1970-1972.
  • Октавио Паз: Служио је као амбасадор Мексика у Индији од 1962-1968.
  • Јоргос Сеферис: Служио је као амбасадор Грчке у Великој Британији од 1957-1962.
  • Сен-Џон Перс: Добио је чин амбасадора Француске 1950. године, али није служио као амбасадор ни у једној земљи.
  • Абхај К: Он је 21. амбасадор Индије на Мадагаскару са истовременом акредитацијом на Коморима.
  • Амарендра Кхатуа: Био је индијски амбасадор и високи комесар у Аргентини, Уругвају, Парагвају, Обали Слоноваче, Сијера Леонеу, Гвинеји и Либерији.
  • Дора Васконцелос: Служила је као бразилски амбасадор у Тринидаду и Тобагу од 1970. до своје смрти.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Saint John Perse: Poet, Diplomat and Nobel Prize Winner”. unlv.edu. Приступљено 13. 11. 2016. [мртва веза]
  2. ^ а б Kumar, Abhay (3. 11. 2012). „Two shades of passion”. The Kathmandu Post. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 17. 06. 2023. 
  3. ^ Diplomats as litterateurs The Hindu August 29, 2004
  4. ^ Bertolet, Craig E. (1998). „Chaucer's Envoys and the Poet-Diplomat”. The Chaucer Review. 33 (1): 66—89. JSTOR 25096037. 
  5. ^ „Well versed in diplomacy”. Nepali Times. 17—23. 1. 2014. 
  6. ^ Kofi Awoonor: the literary world pays tribute, The Telegraph September 22, 2013
  7. ^ „The face of a massacre: eminent poet, diplomat Kofi Awoonor is killed”. stanford.edu. Приступљено 13. 11. 2016. 
  8. ^ „Glucksman Ireland House”. nyu.edu. Приступљено 13. 11. 2016. 
  9. ^ Yiorgos Chouliaras Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2017) Harvard Review July 24, 2013
  10. ^ Kumar, Abhay (19. 12. 2016). „Poetry and Diplomacy”. The University of Iowa. 
  11. ^ Matteucci, Aldo (2. 11. 2007). „Poetry: A Survival Strategy for Diplomats”. Reflections on Diplomacy. 
  12. ^ Kamel S. Abu Jaber (2001). „Language and diplomacy”. DiploFoundation. 
  13. ^ Stefano Baldi and Pasquale Baldocci (2007). „Poetry and Theatre”. Through the Diplomatic Looking Glass (page 57)Paperback, 176 pages. ISBN 978-99932-53-18-1. 
  14. ^ Brazil bestows posthumous rank on poet, diplomat Vinicius de Moraes The People's Daily August 17, 2010
  15. ^ Russian diplomats have a curious obsession with poetry The Washington Post, 2 April 2016
  16. ^ Diplomacy — The Art of the Impossible? The Globalist, 31 December 2012

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Песник-дипломата&oldid=26972926”