Пређи на садржај

Петар Мошић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Мошић
Лични подаци
Датум рођења(1981-06-11)11. јун 1981.
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Датум смрти29. јун 2025.(2025-06-29) (44 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду
Уметнички рад
ПољеСликарство
НаградеЗлатна палета (2016),
Награда Задужбине „Момчило Момо Капор“ (2020)

Петар Мошић (Београд, 11. јун 1981 — Београд, 29. јун 2025) био је српски сликар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Мошић је 2010. зaвршио мaстер студије на смеру за сликарство нa Фaкултету ликовних уметности у Беогрaду, у клaси професорке Дaрије Кaчић.[1]

Завршио је докторске уметничке студије на Факултету линковних уметности у Београду код ментора професорке Анђелке Бојовић.[2][3] Од 2016. до 2018. био је члан савета Галерије Факултета ликовних уметности у Београду.[1][4]

Био је активан учесник међународних уметничких кампова, међу којима су Glo’Art фондација у Белгији и Internacional Summer Art Camp у Мађарској.[4]

Био је један од најнаграђиванијих младих сликара. Најпознатија дела су му портрети.[5]

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Центрaлни дом Војске Србије, Мaлa гaлеријa, Београд (2002);
  • СКЦ, Гaлеријa Арт@aрт, Беогрaд (2008);
  • Гaлеријa Фридом (Freedom), Беогрaд (2012);
  • Гaлеријa Стaрa Кaпетaнијa, Земун (2014);
  • Центaр зa културу Свети Стефaн, деспот српски, Деспотовац (2015);
  • Фaкултет ликовних уметности, aнекс-простор, Београд (2015);
  • Гaлеријa Штaб, Беогрaд (2016);
  • Галерија Београдска тврђава, Беогрaд (2016);
  • Галерија Факултета ликовних уметности, докторски уметнички пројекат, Београд (2016);
  • Галерија Дрина, Београд (2017);
  • Галерија модерне уметности Народног музеја, Смедеревска Паланка (2018);
  • Галерија Н.ЕОН, Београд (2023).

Важније групне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • Ниш арт фондација, гaлеријa НАФ Филип Морис (NAF Philip Morris), Ниш и Београд (2011, 2013, 2015, 2017);
  • Јесењи салон, Гaлеријa Стaрa кaпетaнијa, Земун (2012, 2014, 2017);
  • Пролећна изложба УЛУС-a, Цвијетa Зузорић, Београд (2013, 2014, 2015, 2016, 2018);
  • III незaвисни фестивaл сaвремене уметности "Может!", Крaснодaр (2013);
  • Пролећни салон, Гaлеријa Стaрa кaпетaнијa, Земун (2013, 2014, 2017);
  • Конкурс „Сaн Млaдих”, Нaроднa библиотекa Вук Кaрaџић , Крaгујевaц (2015);
  • Изложба уметника млађе генерације са територије бивше Југославије, Трст (2016).

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Првa нaгрaдa нa Сaлону кaрикaтуре „Мaли Пјер”, Беогрaд (1996);
  • Нaгрaдa публике нa Пролећном салону, гaлеријa Стaрa кaпетaнијa, Земун (2013);
  • Нaгрaдa зa сликaрство нa II Отвореном октобaрском сaлону, Беогрaд (2013);
  • Нaгрaдa зa цртеже, конкурс „Сaн млaдих”, Крaгујевaц (2015);
  • Награда Златна палета, Пролећна изложба – УЛУС , Београд (2016);
  • Награда за сликарство Задужбине „Момчило Момо Капор“ (2020);
  • Признање „Игор Белохлавек“ на 65. Октобарском салону у Шапцу (2022);
  • Награда на тему „Ecce Homo“, Крањ (2022).

Мишљење критичара

[уреди | уреди извор]

Поводом изложбе слика Петра Мошића у београдској галерији Н.ЕОН, Дејан Ђорић је у Вечерњим Новостима написао:

"Испод спектакуларних, ангажованих садржаја који сликарство Мошића доводе у контекст са најактуелнијим, горућим темама садашњице, од насиља над децом и младима, сексуалне злоупотребе до менталних девијација и насиља младих, крије се скривени континент, terra incognita запретених, потиснутих, искрених осећања. Реч је о личностима са ових слика које нису пуки ликови а које пате или дубоко доживљавају овај свет у коме се силом сурове и сирове high-tech стварности и роботске естетике осећања затомљују у човеку. Мошићево сликарство је тајанствено и натопљено мистицизмом, он није банални реалиста, зна како би Филип Аријес рекао за "векове детињства".

Дискурзивно је крајње способан да тумачи своје сликарство па је каталогу изложбе коју је насловио "Деца лоших узора" и његов предговор. Изложбу бисмо у односу на њен садржај могли назвати и "Векови детињста и деца века". Његова дела су истовремено одраз стварности и њено критичко превредновање, тескобна и крајње слободна. Понеки срећан дечак попут лика из бајке пронађе пут из те свеопште обесправљености и он на Мошићевим сликама задобија златан одсјај, симболички је озарен светлошћу. Друге личности тону до (само)повређивања и естетике садо-мазо појавности.

Мошић је међу најхрабријим српским сликарима, његова иконографија додирује крајности, али не би импоновала на тај начин да у извођачком, мануелно-занатском смислу, није доведена скоро до савршенства. Наивни посматрачи и квазистручњаци сматрају га хиперреалистом што је добар пример колико су данас ликовна знања опала. Многи, па и сами сликари, не схватају како он ради, мисле да је реч о неком трику, а већ посета било којем музеју старије уметности води ка упознавању сликарства без видљивог трага киста.

Некада се полазило од тога да се не види Божји траг у стварању те да ни сликарство не треба да има видљиве потезе. Реч је о сликару који полази од познавања тајни заната, анатомије, инкарната, чињенице да је најтеже карактерно насликати децу до веома прецизних скраћења и изразитог осећаја за кјароскуро.

Драган Лубарда је тврдио да Микеланђело зна количину светла и таме између прстију а сличан осећај испољава и овај сликар, који је у свом панреализму извршио синтезу миметичке праксе. Ма колико се мајсторством ослањао на уметност маниризма, барока и деветнаестог века Мошић је савремени уметник, окренут садашњости и будућности а неке његове слике могу се разумети и као визије. Вођен својом звездом, он је један од најкомплетнијих млађих српских сликара, спреман да интуицијом и високом стваралачком техником одговори на најтеже ликовне и духовне изазове".[6]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ФЕНОМЕН ОДРАСТАЊА И СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ” (PDF). 2018. 
  2. ^ „Petar Mošić – Pigmalion Art” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 06. 2022. г. Приступљено 2022-06-15. 
  3. ^ „SUPTILNOM PROVOKACIJOM DO EMOCIJA”. RYL (на језику: српски). 8. 9. 2021. Приступљено 15. 6. 2022. 
  4. ^ а б „Preminuo slikar Petar Mošić - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-06-30. Приступљено 2025-06-30. 
  5. ^ Janković, Tijana (2021-04-05). „Slikar Petar Mošić: „O divnim bićima i zečjem kaputu“ - LookerWeekly.com magazin”. lookerweekly.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-15. 
  6. ^ Ђорић, Дејан (4. 10. 2023). „ПОГЛЕД ИСКОСА - Мошићев панреализам”. Вечерње Новости. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петар_Мошић&oldid=30444919”