Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Факултет ликовних уметности
Академија ликовних уметности
Vajarski odsek.jpg
Зграда Вајарског одсека, Факултета ликовних уметности
Тип државни
Оснивање 1973. (1937.)
Афилијација Универзитет у Београду
Декан Милутин Драгојловић
Број одсека 4
Локација Београд, Србија
Веб-сајт http://www.flu.bg.ac.rs
Flu-logo.png
Зграда Факултета и Галерија "Излози". Поглед из Кнез Михаилове улице

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду је назив који од 1973. године носи Академија ликовних уметности у Београду (АЛУ), основана 1937. године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у Србији, које је институцијализиовано почело организованије да делује у другој половини 19. века. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.

Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији "Излози", као и библиотеку. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.[1]

Историјат[уреди]

Оснивачи и први професори АЛУ - Петар Добровић, Мило Милуновић и Тома Росандић су били школовани у иностранству (Париз, Беч, Фиренца, Минхен, Будимпешта) и својим искуствима утемељили су Београдску академију по узору на светске школе тог типа, преузимањем неких техничких и организационих искустава, пре свега у атељерском систему наставе.

Прва дипломирани студенати Академије 1949. године примљени су за асистенте. Од шездесетих година је програм факултета обогаћиван увођењем предмета и наставе везане за нове уметничке правце запошљавањем представника апстрактне уметности која је у то време била у процвату у Београду. И у следећим деценијама је програм обогаћиван продужавањем овакве праксе, када су за сараднике у наставничком колективу примани представници нове фигурације, затим новог експресионизма, а деведесетих година и нове београдске скулптуре.

Након деведесетих година, просторни капацитети Факултета су проширени. Сликарски одсек се преселио у нову зграду, а адаптиран је и Вајарски одсек. Развој факултета побољшао је програмске и организационе услове за едукацију студената уметника у 21. веку.

Школске 2006/7. године уведена је Болоњска декларација на Факултет, поново је успостављена међународна сарадња у погледу интернационалне изложби, радионица и колонија, као и размени професора и студената.[2]

Универзитет уметности[уреди]

Уметничка академија у Београду је основана 1947. године, објединивши 4 уметничких високошколских установа које су до тада функционисале независно:

  • Музичка академија (основана 1937. године)
  • Уметничка академија (1937. године)
  • Академија за примењене уметности (основана после Другог светског рата)
  • Академију за позоришну уметност (основану после Другог светског рата)

1973. године Уметничка академија је променила назив у Универзитет уметности и тиме постала други самостални београдски универзитет, а академије које су је чиниле су промениле називе, редом у:

По подацима из 2009. године[4], данас на Универзитету уметности студира око 1.800 студената и 240 постдипломаца.

Студијски програми[уреди]

Настава на Факултету ликовних уметности у Београду је организована у четири програма основних академских (у трајању од 3 године), дипломских академских - мастер (2 године), докторских академских (3 године) и специјалистичких академских студија (2 године):

  • сликарски одсек
  • вајарски одсек
  • графички одсек
  • теоријски одсек

Угледни уметници бивши студенти[уреди]

Од оснивања до данас, у наставним процесима учествовало је преко 120 најугледнијих уметника са ових простора, од којих су 15 постали чланови Српске академије наука и уметности (Тома Росандић, Љуба Ивановић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Зора Петровић, Петар Лубарда, Иван Табаковић, Марко Челебоновић, Недељко Гвозденовић, Љубица Сокић, Ђорђе Андрејевић Кун, Стојан Ћелић, Младен Србиновић, Радомир Рељић и Никола Јанковић).[5]

У свету признати савремени уметници: Марина Абрамовић, Милован Де Стил Марковић

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fakultet likovnih umetnosti - Infostud | Prijemni
  2. ^ Faculty of Fine Arts Archived 20131023055414 at arts.bg.ac.rs Error: unknown archive URL, Последњи пут приступљено 22.10.2013.
  3. ^ Универзитет уметности у Београду Archived 20111104084557 at arts.bg.ac.rs Error: unknown archive URL, Последњи пут приступљено 22.10.2013.
  4. ^ Универзитет уметности, Последњи пут приступљено 22.10.2013.
  5. ^ Службена страница Факултет ликовних уметности у Београду, Последњи пут приступљено 22.10.2013.

Спољашње везе[уреди]