Петко Васиљевић

С Википедије, слободне енциклопедије

Петко Васиљевић (1780-1809) био је водећи бимбаша Тимочког округа током Првог српског устанка.

Међу добровољцима који су стигли у Београд да се прикључе Карадордеовој револуцији била су и два брата Петко и Нина Васиљевић. [1]

Дошли су из свог родног села Заграчани у Старој Србији, [2] које је донедавно припадало књажевачком округу, а у то време је припадало округу Црна Река.

Када је Хајдук Вељко отишао у Црну Реку да подстакне народ на устанак против Турака, Петко и Нина су му се радо придружили. [3] Обојица су били лојални Вељку, а Вељко је узвратио уздизањем Петка у турски војни чин мајора, бимбашије, а Нина је добио место градоначелника, кнеза општине и Тимочког округа.

У окршају код Белиграћа приликом јуриша на град, Петко је погинуо, а његов брат Нина је одмах заузео његово место да предводи људе. [1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Glasnik Srpskoga učenog društva ...”. 5. 12. 1889 — преко Google Books. 
  2. ^ Bonači, Aleksandra; Marković, Miodrag D. (5. 12. 1969). „Na novim ognjištima”. Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata SR Srbije — преко Google Books. 
  3. ^ „Прилози за историју првог српског устанка: необјављена грађа”. Народна књ. 5. 12. 1954 — преко Google Books.