Пређи на садржај

Петроније Шишо

С Википедије, слободне енциклопедије
Петроније Шишо
Датум смрти1830.

Петроније Шишо је био хајдучки старјешина током Српске револуције. Прије Првог српског устанка био је обичан златиборски хајдук, а чим је почео устанак, придружио се устаницима, и Милош Обреновић, који је тада био заповједник војске за ову област, додијелио му је звање бимбаше - једног од старјешина златиборских устаника. Предање каже да је он по поријеклу био Шуљагић, из села Драглице на Златибору , али су га Турци ошишали, па је прозван Шишо, а његови потомци и данас су у овом златиборском селу Драглици у засеоку Шишаковићима. По једној другој причи, он се сам пошишао из револта према Турцима. Шишићи из Мокре Горе такође тврде да су Шишови потомци.

Августа 1813. године на Засавици у Мачви, сачекујући војску Хуршид паше из Босне, живот је оставио заједно са још 1500 српских бранилаца и бимбаша Петроније Шишо.[1]

Према једној златиборској легенди, Шишо је сачекао једну турску чету у Добром потоку и побио све Турке осим једног, ког је оставио да се врати у Нову Варош, одакле је чета дошла, и пренесе да је нападнута и уништена. Када је турски војник стигао, рекао је: „Сачека нас онај Шишо у посраном Потоку и све поби!“. Од тада се Добри поток зове Посрани поток у златиборском селу Драглица. То место је једна од најгорих дионица пута Београд-Јадран.

Референце

[уреди | уреди извор]