Пливање на Летњим олимпијским играма 2012 — штафета 4 х 100 метара слободно за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Swimming pictogram.svg
Olympic flag.svg

Пливачка трка у штафети 4х100 метара слободно за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржана је 29. јула на базену центра за водене спортове. Квалификације су пливане у јутарњем термину а финале у вечерњем делу програма истог дана. Учествовало је укупно 15 штафета и 80 пливача. Пласман је обезбедило 11 најбољих штафета са Светског првенства 2011. и још 5 штафета са најбољим временима Португалска штафета накнадно одустала од наступа).

У неизвесном и узбудљивом финалу златну медаљу освојила је штафета Француске, испред штафета САД и Русије. У јутарњим квалификацијама оборена су и три национална рекорда.

По први пут на Олимпијским играма се нашла и штафета Србије која је освојила укупно 13. место у квалификацијама временом 3:18,79 које је уједно представљало и нови национални рекорд.

Освајачи медаља[уреди]

Gold medal olympic.svg Резултат Silver medal olympic.svg Резултат Bronze medal olympic.svg Резултат
 Француска
Амори Лево (48,13)
фабијен Жило (47,67)
Клемон Лефер (47,39)
Јаник Ањел (47,74)
Алан Бернар*
Жереми Стравијус*
3:09,93  САД
Нејтан Адријан (47,89)
Мајкл Фелпс (47,15)
Кален Џоунс (47,60)
Рајан Локти (47,74)
Џејмс Фајген*
Мет Гриверс*
Рики Баренс*
Џејсон Лезак*
3:10,38  Русија
Андреј Гречин (48,57)
Никита Лобинцев (47,39)
Владимир Морозов (47,85)
Данила Изотов (47,60)
Јевгениј Лагунов*
Сергеј фесиков*
3:11,41

Звездицом су означени пливачи који су пливали у квалификацијама.

Рекорди[уреди]

Пре почетка олимпијских игара у овој дисциплини важили су следећи рекорди:

Светски рекорд  САД
Мајкл Фелпс (47,51)
Гарет Вебер Гејл (47,02)
Кален Џонс (47,65)
Џејсон Лезак (46,06)
4:03,84 Пекинг, Кина 11. август 2008. [1][2]
Олимпијски рекорд  САД Као и за СР 4:03,84 Пекинг, Кина 11. август 2008. --


Резултати квалификације[уреди]

Пла. Група Стаза НОК Чланови Време Нап.
1. 2 4  Аустралија Камерон Макивој (48,94)
Џејмс Робертс (48,22)
Томазо Дорсоња (47,78)
Џејмс Магнусен (47,35)
3:12,29 КВ
2. 1 5  Сједињене Америчке Државе Џејмс Фајген (48,49)
Мет Гриверс (47,54)
Рики Беренс (48,52)
Џејсон Лезак (48,04)
3:12,59 КВ
3. 2 3  Русија Андреј Гречин (48,19)
Јевгениј Лагунов (48,34)
Сергеј Фесиков (48,68)
Никита Лобинцев (47,56)
3:12,77 КВ
4. 2 4  Француска Амори Лево (48,61)
Ален Бернар (48,31)
Клемон Лефер (48,14)
Жереми Стравијус (48,32)
3:13,38 КВ
5. 1 6  Немачка Бенјамин Штарке (48,96)
Маркус Дајблер (47,99)
Кристофер Филдебрант (48,44)
Марко ди Карли (48,12)
3:13,51 КВ, НР
6. 1 2  Белгија Дитер Деконинк (48,79)
Јаспер Ерентс (48,58)
Емануел Ванлухене (48,55)
Питер Тимерс (47,97)
3:13,89 КВ, НР
7. 2 3  Јужноафричка Република Роланд Схуман (49,00)
Даријан Таунсенд (48,26)
Гидеон Лав (47,92)
Грејм Мур (48,75)
3:13,93 КВ
8. 2 5  Италија Лука Дото (49,27)
Андреа Рола (49,46)
Микеле Сантучи (48,85)
Филипо Мањини (48,20)
3:15,78 КВ
9. 2 2  Бразил Николас Оливеира (49,31)
Брунто Фратус (48,98)
Николас Сантос (49,68)
Марсело Кјеригини (48,17)
3:16,14
10. 1 7  Канада Брент Хејден (48,42)
Колин Русел (48,67)
Ричард Хортнес (49,12)
Томас Госланд (50,21)
3:16,42
11. 1 1  Кина Лу Џиву (48,92)
Џанг Енђен (49,57)
Хе Ђенбин (49,67)
Ши Тенгфеј (48,84)
3:17,00
12. 2 6  Уједињено Краљевство Сајмон Барнет (50,47)
Грант Тарнер (48,31)
Џејмс Дизни-Меј (48,99)
Крег Гибонс (49,31)
3:17,08
13. 1 8  Србија Милорад Чавић (48,61)
Велимир Стјепановић (49,13)
Иван Ленђер (50,58)
Радован Сиљевски (50,47)
3:18,79 НР
14. 1 7  Мађарска Петер Бернек (50,29)
Герге Киш (50,68)
Габор Балог (51,47)
Кристијан Такач (49,47)
3:21,91
15. 2 1  Венецуела Кристијан Кинтеро (49,77)
Октавијо Алеси (50,04)
Маркос Лавадо (52,59)
Крох Акуња (50,28)
3:22,68

Финале[уреди]

Велику предност штафети САД донео је Мајкл Фелпс и чинило се да ће у последњој измени освајач златне медаље на 400 метара мешовито Рајан Локти лагано да приведе трку крају. САД су биле у предности све до последњег окрета када је у узбудљивом финишу Јаник Ањел отпливавши невероватан финиш у потпуности преокренуо исход трке и Французима донео златну медаљу. На крају Американци су заостали 45 стотинки.

Слична ситуација је виђена и у Пекингу четири године раније. Французи су тада успели да престигну Американце након две измене, али ипак на крају нису успели и да задрже вођство. Тада је злато припало Американцима.

Бронзу је освојила Русија која је на сличан начин престигла Аустралију, која иако је била велики фаворит, на крају је остала без медаље.


Поз. Стаза НОК Пливачи Резултат Нап.
Gold medal olympic.svg 6  Француска Амори Лево (48,13)
Фабијен Жило (47,67)
Клемон Лефер (47,39)
Јаник Ањел (46,74)
3:09,93
Silver medal olympic.svg 5  Сједињене Америчке Државе Нејтан Адријан (47,89)
Мајкл Фелпс (47,15)
Кален Џоунс (47,60)
Рајан Локти (47,74)
3:10,38
Bronze medal olympic.svg 3  Русија Андреј Гречин (48,57)
Никита Лобинцев (47,39)
Владимир Морозов (47,85)
Данила Изотов (47.60)
3:11.41
4. 4  Аустралија Џејмс Магнусен (48,03)
Мет Таргет (47,83)
Eјмон Саливан (47,68)
Џејмс Робертс (48,09)
3:11,63
5. 1  Јужноафричка Република Гидеон Лав (48,48)
Даријан Таунсенд (48,36)
Грејм Мур (48,36)
Роланд Схуман (48,27)
3:13,45
6. 2  Немачка Бењамин Штарке (49,03)
Маркус Дајблер (47,97)
Кристофер Филдебрант (48,45)
Марко ди Карли (48,07)
3:13,52
7. 8  Италија Лука Дото (48,73)
Марко Орси (48,42)
Микеле Сантучи (48,88)
Филипо Мањини (48,10)
3:14,13
8. 7  Белгија Дитер Деконинк (49,42)
Јаспер Ерентс (48,34)
Емануел Ванлухене (48,46)
Питер Тимерс (48,18)
3:14,40

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Men's 4×100 m freestyle relay final results” (PDF). The Official Report of the Beijing 2008 Olympic Games. BOCOG. 4: 1303. 2008. Приступљено 17. 11. 2011. 
  2. ^ Crouse, Karen (10. 8. 2008). „Lezak, Not Phelps, puts on a show”. The New York Times. Приступљено 14. 8. 2008. 

Спољашње везе[уреди]