Пливање на Летњим олимпијским играма 2012 — 100 метара леђно за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Пливачка трка на 100 метара леђним стилом за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржана је 29. јула (квалификације) и 30. јула (финале) на базену центра за водене спортове. Учествовало је укупно 43 такмичара из 33 земље.

Златну медаљу уз нови олимпијски рекорд остварио је Американац Мет Гриверс.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Резултат Резултат Резултат
Сједињене Америчке Државе Мет Гриверс 52,16 ОР Сједињене Америчке Државе Ник Томан 52,92 Јапан Рјосуке Ирие 52,97

Рекорди[уреди | уреди извор]

Пре почетка олимпијских игара у овој дисциплини важили су следећи рекорди:

Светски рекорд Сједињене Америчке Државе Арон пирсол 51,94 Индијанаполис, САД 8. јул 2009.
Олимпијски рекорд Сједињене Америчке Државе Арон Пирсол 52,54 Пекинг, Кина 12. август 2008.

Током такмичења остварен је нови олимпијски рекорд:

Датум Коло Пливач Националност Резултат ОР СР
30. јул Финале Мет Гриверс  USA 52,16 ОР

Учесници[уреди | уреди извор]

Укупно 43 пливача из 33 земље учествовало је у овој пливачкој дисиплини. Од тог броја њих 29 је изборило директан пласман испливавши квалификациону норму од 54,40 секунди. Такмичари који су имали време боље од 56,30 (њих 12) су накнадно добили позив за учешће на играма. Светска пливачка федерација је доделила и две специјалне позивнице за ову дисциплину.

Начин квалификације Квота Квалификанти
Олимпијско квалификационо време – 54,40 2 Аустралија Хејден Стокел
Аустралија Данијел Арнамнарт
2 Бразил Данијел Орзечовски
Бразил Тијаго Переира
2 Кина Ченг Феији
Кина Хи Ђенбин
2 Француска Камиј Лакур
Француска Бенјамин Стасиулис
2 Њемачка Јан Филип Гланија
Њемачка Хелге Мев
1 Израел Јаков Јан Тумаркин
2 Холандија Ник Дриеберген
Холандија Бастијан Лиесен
2 Нови Зеланд Гарет Кин
Нови Зеланд Данијел Бел
2 Русија Аркадиј Вјатчанин
Русија Владимир Морозов
2 Шпанија Ашвин Вилдебур Фабер
Шпанија Хуан Мигел Рандо
2 Сједињене Америчке Државе Мет Гриверс
Сједињене Америчке Државе Ник Томан
1 Канада Чарлс Френсис
1 Уједињено Краљевство Лиам Тенкок
1 Грчка Аристеидис Григоријадис
1 Мађарска Ричард Бохуш
1 Италија Мирко Ди Тора
1 Јапан Рјосуке Ирие
1 Пољска Марћин Тарчински
1 Јужноафричка Република Чарл Крос
Олимпијско селекционо време – 56,30[1] 12 Данска Матијас Гидесен
Белорусија Павел Санкович
Норвешка Лавранс Соли
Казахстан Александар Тарабрин
Колумбија Омар Пинзон
Аргентина Федерико Грабич
Индонезија И Геде Симан Судартава
Украјина Александар Исаков
Јужна Кореја Парк Сеон-Кван
Куба Педро Медел
Тринидад и Тобаго Џорџ Бовел
Барбадос Бредли Алај
Специјалне позивнице 2 Шри Ланка Хишан Унамбове
Замбија Зејн Џордан
Укупно 43

Квалификације[уреди | уреди извор]

Такмичари су у квалификацијама подељени у 6 квалификационих група а пласман у полуфинале обезбедило је 16 са најбољим временима. Међутим пошто је Рус Владимир Морозов који је у квалификацијама био 10. одустао од наступа у полуфиналу, уместо њега у полуфиналу се нашао Аристеидис Григоријадис из Грчке који је био 17. у квалификацијама.

Пла. Трка Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
1. 6 4 Мет Гриверс  Сједињене Америчке Државе 52,92 КВ
2. 6 2 Ченг Феији  Кина 53,22 КВ
3. 4 4 Ник Томан  Сједињене Америчке Државе 53,48 КВ
4. 5 4 Камиј Лакур  Француска 53,51 КВ
5. 6 5 Рјосуке Ирије  Јапан 53,56 КВ
6. 6 7 Ник Дриберген  Холандија 53,62 КВ
7. 4 5 Хелге Мев  Немачка 53,83 КВ
8. 5 5 Лијам Танкок  Уједињено Краљевство 53,86 КВ
9. 6 6 Хејден Стокел  Аустралија 53,88 КВ
10. 4 2 Владимир Морозов  Русија 54,01 Одустао
10. 5 2 Аркадиј Вјачанин  Русија 54,01 КВ
12. 5 3 Јан-Филип Гланија  Немачка 54,07 КВ
13. 5 8 Чарлс Франсис  Канада 54,08 КВ
14. 6 3 Гарет Кин  Нови Зеланд 54,26 КВ
15. 6 1 Данијел Арнамнарт  Аустралија 54,28 КВ
16. 4 3 Ашвин Вилдебур Фабер  Шпанија 54,32 КВ
17. 5 6 Аристеидис Григоријадис  Грчка 54,52 КВ
18. 3 1 Павел Санкович  Белорусија 54,53
19. 3 5 Мирко ди Тора  Италија 54,70
20. 3 7 Крис Вокер-Хеборн  Уједињено Краљевство 54,78
21. 3 4 Хе Ђанбин  Кина 54,81
22. 3 3 Ричард Бохуш  Мађарска 54,84
23. 4 6 Бастијан Лајесен  Холандија 54,88
24. 4 1 Јаков Тумаркин  Израел 54,91
25. 4 7 Хуан Мигел Рандо  Шпанија 54,93
26. 3 8 Лавранс Соли  Норвешка 55,00
27. 5 1 Марћин Тарчински  Пољска 55,06
28. 4 8 Данијел Орзеховски  Бразил 55,16
29. 2 8 Џорџ Бовел  Тринидад и Тобаго 55,22
30. 3 2 Матијас Гидесен  Данска 55,31
31. 5 7 Бенжамен Стасиулис  Француска 55,36
32. 2 5 Омар Пинзон  Колумбија 55.37
33. 6 8 Чарл Крус  Јужноафричка Република 55,37
34. 2 1 Педро Медел  Куба 55,40
35. 2 2 Александар Исаков  Украјина 55,43
36. 2 7 Парк Сеон-Кван  Јужна Кореја 55,51
37. 3 6 Данијел Бел  Нови Зеланд 55,53
38. 2 4 Александар Тарабрин  Казахстан 55,55
39. 2 6 И Геде Симан Судартава  Индонезија 55,99
40. 1 4 Бредли Али  Барбадос 56,27
41. 2 3 Федерико Грабич  Аргентина 56,56
42. 1 5 Хишан Унамбове  Шри Ланка 57,94
43. 1 3 Зејн Џордан  Замбија 58,77

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Полуфинале 1
Пла. Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
1. 5 Камиј Лакур  Француска 53,03 КВ
2. 6 Лијам Танкок  Уједињено Краљевство 53,25 КВ
3. 4 Ченг Феији  Кина 53,50 КВ
4. 2 Аркадиј Вјачанин  Русија 53,79
5. 3 Ник Дриберген  Холандија 53,81
6. 8 Аристеидис Григоријадис  Грчка 54,20
7. 7 Чарлс Франсис  Канада 54,42
8. 1 Данијел Арнамнарт  Аустралија 54,48
Полуфинале 2
Пла. Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
1. 4 Мет Гриверс  Сједињене Америчке Државе 52,66 КВ
2. 3 Рјосуке Ирије  Јапан 53,29 КВ
3. 5 Ник Томан  Сједињене Америчке Државе 53,47 КВ
4. 6 Хелге Мев  Немачка 53,52 КВ
5. 2 Хејден Стокел  Аустралија 53,72 КВ
6. 7 Јан-Филип Гланија  Немачка 53,90
7. 8 Ашвин Вилдебур Фабер  Шпанија 53,99
8. 1 Гарет Кин  Нови Зеланд 54,00

Финале[уреди | уреди извор]

[2]

Пла. Стаза Пливач НОК Резултат Нап.
4 Мет Гриверс  Сједињене Америчке Државе 52,16 ОР
2 Ник Томан  Сједињене Америчке Државе 52,92
6 Рјосуке Ирије  Јапан 52,97
4. 5 Камиј Лакур  Француска 53,08
5. 3 Лијам Танкок  Уједињено Краљевство 53,35
6. 1 Хелге Мев  Немачка 53,48
7. 8 Хејден Стокел  Аустралија 53,55
8. 7 Ченг Феији  Кина 53,77

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ OST invited Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јул 2012), Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ „Men's 100m Backstroke – Final”. london2012.com. Архивирано из оригинала 08. 12. 2012. г. Приступљено 29. 7. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]