Пливање човека

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пливање)
Пливање у краул стилу.

Пливање је активност кретања живих бића кроз воду која укључује одржавање на површини воде и кретање у жељеном смеру. За разлику од роњења код којег се кретање одиграва потпуно испод површине воде, код пливања је могуће нормално дисање, односно одржавањем на води пливач осигурава да је орган за дисање, код човека нос и уста, изнад воде приликом удисаја. Пливање је честа рекреативна активност али и такмичарски спорт. Иако је пливање врло здрава активност, уколико пливач не процени добро своју вештину и припремљеност и не уважи услове на води (мору, језеру, реци и сл.) постоји стална опасност од дављења, па су стога нужне мере опреза.[1]

Историја[уреди]

Пливање је познато од праисторије. Цртежи из каменог доба су пронађени у тзв. „пећини пливача“ у околини Вади Соре (или Суре) у југозападном делу Египта. Писани помен пливања јавља се већ од 2000. п. н. е., у еповима о Гилгамешу, Одисеји и Илијади.

Пливање је био један од спортова првих модерних Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.

Техника[уреди]

Делфин стил пливања

Већи део људског тела (60%) је вода, и оно има густину сличну води. Када су плућа пуна ваздуха, тело је нешто мање густине него вода која га окружује, и на њега делује потисак који га држи делимично ван воде. Стога је за остајање на површини потребно само благо гурање воде на доле релативно у односу на тело, и трансверзално кретање које се постиже коришћењем шака и надлактица као весала, као и ударање (шутирање) ногама и стопалима не би ли се вода одгурала од тела (мада само шутирање даје релативно мали потисак).[2]

Будући да је слана вода (на пример, океан) гушћа од слатке воде (нпр. већина базена за пливање), за остајање на површини у сланој води потребно је мање труда него у слаткој води.

Пливачка опрема[уреди]

Такмичарска пливачка опрема Нађе Хигл

Професионални пливачи користе пливачке костимиме, који су се зависно о модним кретањима кроз историју битно мењали, по облику, материјалима и изгледу.

Данас су најуобичајенији једноделни или дводелни костими уско припијени уз тело од лаганих растегљивих материјала, који се често називају и бикини. Уз пливачке костиме већинапливача користи и капице за главу од гуме, силикона или соецијалног платна.

Поједина девојке и жене на мање конзервативним плажама често скидају горњи део бикинија, и корсите тзв. топлес варијанту (односно монокини).

Такмичари на спортским такмичењима у жељи да достигну што мање трење тела при кретању кроз воду (и тиме наравно бољу брзину и резултат) користе специфијализоване пливачке костиме од изабраних материјала, који понекад тесно леже уз цело тело па и главу на принципу комбинезона са капуљачом.

Уз пливачки костиме, пливачи користе и пливачке наочаре, које омогућавају лагодније гледање у води, и ујено штите орган вида од озледа током дужег боравка у хлорисаним базенима.

Стилови пливања[уреди]

Пливање је циклична активност кретања на површини воде, која се изводи координационом структуром покрета руку, ногу и трупа. У сваком од појединачних циклуса рада руку, као и у циклусу рада ногу, издвајају се две фазе – припремна (фаза опоравка) и пропулзивна. Пропулзивна фаза у раду руку чини провлак, док је то у раду ногу ударац.

Свака од наведених фаза у циклусу рада руку, односно ногу, садржи периоде, који се описују просторним, временским и динамичким карактеристикама. У сваком циклусу рада руку или ногу учествују различити мишићи, мишићне групе, у зависно од технике пливања. Стилови, односно техника пливања са становишта анатомске и биомеханичке анализе кретања у такмичарском пливању могу бити:

Слободни стил[уреди]

Слободни стил пливања

Иако је реч о дисциплини која у основи покрива било који стил, у пракси тоје најчешће краул. Разлог је тај што је краул најбржи стил којим се остварују и најбржа времена на свим дионицама иако пливач на такмичењу у овој дисциплини може, ако жели, пливати и неки од других стилова. Због брзине се сви такмичари одлучују за краул.

Техника краула заснива се на наизменичним замасима левом и десном руком, док је пливач у положају лицем према доле (паралелно с површином воде). У исто време, наизменичним ударцима ногама синхронизованим са замасима руку кретање се подржава и поспешује. Пливач притом најчешће удах ваздуха изводи окретањем главе удесно или улево, између два замаха руком, док издах обавља у води.

Пливачки стил краул прославио је, иако га, наравно није „изумио“, амерички пливач, Дјук Паоа Каханамоку, троструки Олимпијски победник Игара 1912. и 1920. године. Он је, такође, „отац“ још једног популарног спорта: сурфовања![тражи се извор од 02. 2013.]

Леђни стил[уреди]

Леђни стил пливања

Код овог стила пливач и даље користи наизменичне замахе леве и десне руке и ногу, али је код овог стила окренут лицем према горе, дакле у положају као да леђима лежи на води. С обзиром да је код ове технике тело окренуто тако да се леђа налазе према води, приликом завеслаја, ротација рамена доводи шаку у такав положај да у воду прво улази мали прст шаке. У комбинацији са опружањем лакта, тело пливача заузима издужени положај да би започела подводна фаза пропулзије у завеслају.

Комбинацијом сила притиска које ствара вода и активирањем двоглавог мишића надлакта (лат. m. biceps brachii) и надлакатног мишића (лат. m. brachialis), лакат прелази у положај прегибања од приближно 45° на почетку фазе завеслаја. До краја те фазе лакат мора да се постави у положај прегибања и до 90°, мало пре него што рука пређе у завршну фазу.

Рад ногама у леђној техници чини комбинација покрета које су истоветни са покретима у краул техници и делфин техници пливања. Основна разлика (због положаја тела) је што у леђној техници пливач највећи део силе ствара при завеслају ногом навише, а код краула највећу силу ствара при завеслају ногом наниже.

Ово је једини стил кад пливачи стартају из воде. У штафетама 4×50 увек прво стартују пливачи леђним стилом.

Прсни стил[уреди]

Прсни стил пливања

Прсни стил изводи се покретима обима руку према напред уз ограничење да лактови морају бити испод воде. Покрети ногу су синхронизовани са покретима руку, али за разлику од осталих стилова ноге такође раде синхронизовано са рукама, у покрету који подсећа на жабље пливање.

Као и код осталих техника пливања, покрети рукама, који се изводе у прсном пливању могу се поделити на пропулзивну фазу и фазу опоравка. Пропулзивна фаза почиње постављањем рамена и руку у издужен положај изнад главе. Први период подводног повлачења воде сличан је оном који се користи у краулу и у делфин стилу пливања. Силе које се генеришу у току последње фазе усмерене су ка пропулзији пливача унапред кроз воду и пропулзији пливачевог трупа навише, које помажу контракције паравертебралних мишића. Тај покрет избацује главу и рамена пливача ван воде. Прегибање и ротација у зглобу лакта доводе шаке у положај изнад средње линије тела и означавају прелаз у фазу опоравка. Да би се шаке вратиле у почетни положај, надлактице морају да се врате из свог положаја до положаја испод груди. Завршавање фазе опоравка, односно постављање надлактица у испружени и издужени положај обезбеђује се контракцијом троглавог мишића надлакта.

Механика рада ногу, може да се подели на пропулзивну фазу, која се састоји од покретања стопала полукружно у страну, према доле и позади, и фазу опоравка. Покретање ногу започиње клизећим покретом стопала ка споља, које прати комбинација покрета кука, колена и скочног зглоба. Након што се стопало окрене ка споља, клизећи покрет ка споља се наставља опружањем кука и колена.

Ово је најстарији и најспорији стил пливања који захтева велику снагу ногу и рамена.

Делфин стил[уреди]

Лептир стил пливања

Делфин или стил лептира, врло је атрактиван стил пливања код којег је основни захтев да руке раде синхронизирано, а лактови овај пут не морају бити испод воде током завеслаја. За разлику од краула, у делфин стилу пливања, експлозивно опружање лакта се наглашава у последњем периоду пропулзивне фазе, што резултира већим оптерећивањем троглавог мишића надлакта (лат. m. triceps brachii).

Као и код краул технике, делтасти мишић и мишићи ротаторне манжетне одговорни су за покрете надлактице у току фазе опоравка, али је механика покрета нешто другачија. У делфин стилу пливања изостаје ротација тела која помаже процес опоравка у краулу. Уместо тога, јавља се синусоидно гибање, које целокупан горњи део трупа повлачи изнад воде да би се помогао процес опоравка.

Рад ногама у делфин стилу пливања, карактерише иста анатомска анализа као и код краул технике пливања, само што се код делфин технике, за разлику од краул технике, покрети ногама изводе симултано.

Овај стил сматра се технички најзахтевнијим и најтежим за извођење, јер осим снаге рамена захтева од пливача и велику снагу леђа и ногу.

Извори[уреди]

  1. Andrews, J. (2004): Приручник за клупске лекаре, Савремена пословна обрада, Ст. Пазова
  2. Jan, M. (2010): Пливање, анатомија, Datastatus, Београд

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Пливање човека
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима