Површинска гравитација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Површинска гравитација, (g), неког небеског тијела је гравитационо убрзање (акцелерација) измјерена на његовој површини.

Површинска гравитација се мјери као и свака друга акцелерација у метрима по секунди на квадрат (m/s²). Може бити изражена и као однос Земаљске стандардне површинске акцелерације, g = 9.80665 m/s².[1] У астрофизици, површинска гравитација може бити изражена као логаритам од g. Добија се тако да се за јединицу убрзања прво узме центиметар по секунди на квадрат, а затим се од те вриједности нађе логаритам са базом 10. [2]

Површинска гравитација код звијезда типа бијелог патуљка је врло висока, а она код неутронских звијезда још више (до 7×1012 m/s²). За бољу индикацију, друга космичка брзина неутронске звијезде може бити и 100 000 km/s, или трећина брзине свјетлости.

Површинска гравитација се може израчунати из Њутновог гравитационог закона, који даје:

гдје је M маса објекта, r његов радијус, and G је гравитациона константа. Ако нам ρ = m/V означава средњу густину објекта, то можемо написати и као:

тако да је, за фиксну средњу густину, површинска гравитација g пропорционална радијусу r.

Извори[уреди]

  1. ^ p. 29, The International System of Units (SI), ed. Barry N. Taylor, NIST Special Publication 330, 2001.
  2. ^ Smalley, B. (13. 7. 2006). „The Determination of Teff and log g for B to G stars”. Keele University. Приступљено 31. 5. 2007.