Пређи на садржај

Позорница драмске уметности

С Википедије, слободне енциклопедије
Позорница драмске уметности
Грб Позорнице драмске уметности
ЛокацијаОблачића Рада 17
Нови Сад
Србија Србија
ДезигнацијаПозорница драмске уметности
Отворено3. март 1974.
Период активности1974 - данас
Веб-сајт
ПДУ и ДП - званичан веб сајт
Гајева 30, Нови Сад - једно од бивших седишта Позорнице драмске уметности
Чланови друштва глуме у позоришној представи (Владимир Стојанов, Срђан Симић, Младен Дражетин). Представа "Јазавац пред судом", Ердевик, 2003
Чланови друштва глуме у позоришној представи (Љубинка Модић, Младен Дражетин). Представа "Просидба", Нови Сад, 1986
Глумачка књижица друштва
Насловна страна првог броја листа "Позорница", гласила друштва (1975. година)

Позорница драмске уметности (позната и као Позорница драмских уметности) је прво културно-уметничко друштво у Новом Саду које је неговало позоришни аматеризам и имало сталну професионалну сцену, као и кореспондентно и мултимедијално Дописно позориште. Овај својеврстан театар основан је 3. марта 1974. у оквиру Месне заједнице Роткварија у Новом Саду.

Оснивање

[уреди | уреди извор]

Оснивачи друштва 1974. били су:

Професионална сцена

[уреди | уреди извор]

У оквиру професионалне сцене Позорнице драмске уметности делатност су развијали:

  • Дечји театар "Анте Лаура"
  • Театар за одрасле "Миленко Шуваковић"
  • Хумористички театар "Нови Сад"

Турнир духовитости

[уреди | уреди извор]

Из Хумористичког театра Позорнице драмске уметности израстао је Турнир духовитости, који се одржавао, по идеји Младена Дражетина и методу Дописног позоришта, у организацији Експрес Политике од 1977. до 1998. Под геслом „Смех на свој цех“, ово такмичење између села и градова одвијало се путем текстова на странама београдског дневника и у оквиру сценског извођења.

Представе

[уреди | уреди извор]

У Театру, који носи име некадашњег познатог редитеља СНП Шуваковића, најзапаженија представа била је Малограђани Максима Горког у режији хрватског редитеља др Влатка Перковића (1990). У представи су наступали и познати глумци СНП (Иван Хајтл, Феодор Тапавички, Новак Билбија, Јелица Хаџић-Бјели и др.). У Дечјем театру најбоље су биле примљене представе Хајди и Мали принц. До сада је на професионалним и аматерским сценама изведено преко 150 позоришних комада и рецитала.

Издаваштво

[уреди | уреди извор]

Друштво је покренуло своје гласило Позорница (излази повремено од 1975), као и едиције Трибина поезије и Масовна култура и уметност, у којој је као најзначајнија изашла књига др Петра Љубојева, универзитетски уџбеник Масовне комуникације (1996). У едицији "Трибина поезије" објављене су збирке песама Младена Дражетина "Туга сна" (1974) и "После лутања" (1981).

Позорница драмске уметности остварила је сарадњу са СНП и другим позориштима у Србији и Републици Српској, као и сарадњу са многим познатим редитељима, глумцима и другим позоришним радницима.

Председници Друштва

[уреди | уреди извор]

Након 1994. Стојанов је био управник професионалне сцене, а Дражетин генерални руководилац Друштва.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Позорница - лист аматерских позоришта, година I, број 1, Нови Сад, 1975.
  • Владо Мићуновић, Трагови времена, Нови Сад, 1990. (поглавље: Театар јединствен у свету)
  • Младен Дражетин, Позорница драмске уметности, Енциклопедија Новог Сада, књига 20, Нови Сад, 2002.
  • Младен Дражетин, О Дописном позоришту, Свеске за историју Новог Сада, број 14, Нови Сад, 2013.
  • Младен Дражетин, Вечна уметност игре - филозофија новог развоја (теорија и пракса), Први српски филозофски систем, Ново Милошево, 2014.
  • Владо Мићуновић, Први ромски театри у Србији и Војводини, Нови Сад, 2014.
  • Младен Дражетин, Универзални аниматорски систем Дописно позориште - кореспондентни процес игре (теорија и пракса), Шајкаш - Нови Сад, 2017.
  • Владо Мићуновић, Театар јединствен у свету - Дописно позориште, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2019.
  • Младен Дражетин, Вечна уметност игре - филозофија новог развоја (теорија и пракса), Први српски филозофски систем, друго издање, Банатски културни центар, Ново Милошево, 2019.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]