Полиацетилен
| |
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Polyethyne
| |
| Други називи
Polyacetylene, PAc
| |
| Идентификација | |
| Својства | |
| [C2H2]n | |
| нерастворан | |
| Опасности | |
| R-ознаке | R10 |
| S-ознаке | - |
| Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Полиацетилен је органски полимер и органски полупроводник, који се припрема или синтетички или као један облик биолошког пигмента меланина. Неки фунгални меланини су чисти полиацетилен. Полиацетилен ме може претварити у водљиви полимер. Припрема се у посебном Циглер-Ната катализатору. Оксидација са јодом повећава проводљивост 108 пута. За тај рад добијена је 2000. Нобелова награда за хемију.[1] Полимеризацијом ацетилена хемијске формуле C2H2, структурне формуле: HC≡CH, добија се дугачак ланац атома угљеника са алтернирајућим двоструким везама. Сваки атом водоника може се заменити функционалном везом. Схематски се то приказује ...C=C-C=C-C.... Полиацетилен, који се различито припрема зове се и црни ацетилен или меланин.
n.svg){kind=spacer}
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Heeger, Alan (2001). „Nobel Lecture: Semiconducting and metallic polymers: The fourth generation of polymeric materials”. Reviews of Modern Physics (free download)
|format=захтева|url=(помоћ). 73 (3): 681. doi:10.1103/RevModPhys.73.681.
