Јод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јод
Iod kristall.jpg
Општа својства
Име, симбол јод, I
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Br

I

At
телурјодксенон
Атомски број (Z) 53
Група, периода група 17 (халогени), периода 5
Блок p-блок
Категорија   диатомски неметал
Рел. ат. маса (Ar) 126,90447(3)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d105s25p5
по љускама
2, 8, 18, 18, 7
Физичка својства
Боја сивоцрна
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 386,85 K (113,70 °‍C)
Тачка кључања 457,4 K (184,3 °C)
Густина 4.940 kg/m3
Моларна запремина 25,72×10−3 m3/mol
Топлота фузије 7,824 kJ/mol
Топлота испаравања 20,752 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 145 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±1, 3, 5, 7
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,66 (Полинг)
2,21 (Олред)
Енергије јонизације 1: 1.008,4 kJ/mol
2: 1.845,9 kJ/mol
3: 3.180 kJ/mol
Атомски радијус 140 (115) pm
Ковалентни радијус 133 pm
Валсов радијус 198 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураорторомбична
Орторомбична кристална структура за јод
Топл. водљивост 0,449 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 8×10−8 S/m
CAS број 7553-56-2
референцеВикиподаци

Јод (I, лат. iodum) диатомски је неметал. Име је добио по грчкој речи ioeides — љубичасти.[2]

Историја[уреди]

Откриo гa је 1811. године Бeрнaр Куртоа, а то су касније потврдили хемичари: Шaрл Дeзoрм и Никoлaс Клеман. Особине јода је 1813. године боље испитао француски хемичар Жoзeф Луj Гej-Лисaк, који је овом елементу и дао име.

Особине[уреди]

Јод спада у групу халогених елемената[3]

Јод је чврста супстанца, тамносиве боје, металног сјаја. На собној температури јод се јавља у чврстом агрегатном стању, као сјајна плавоцрна супстанца. При загревању јод сублимира, гради љубичасте паре карактеристичних мириса које се при хлађењу одмах кристалишу.

У чистом облику јод има отровно дејство.

Постоји само један постојан изотоп јода у природи. Радиоактивни изотопи су: 123I,125I,127I129I,131I.

Јод је као, и сви халогени елементи, веома реактиван. У води се слабо раствара, али га зато органски растварачи одлично растварају. Јод је јако дезинфекционо средство, убија бактерије и гљивице.

Добијање јода[уреди]

Лабораторијски се апаратура за добијање јода склапа у капели. У чашу се стави добро измешана смеша калијум-јодида и манган-диоксида, претходно тако одмерених супстанци да им масе буду одговарајуће. Смеша се прелије концентрованом сумпорном киселином. Друга посуда се напуни леденом водом и постави над отвором чаше, а сама чаша се загрева са доње стране. У идеалним условима, за дно горње посуде нахватаће се љубичасти игличасти кристали јода. Тако добијен јод се пречишћава поновном сублимацијом. При овом поступку дешава се следећа реакција:

2KI + MnO2 + 3H2SO4 = 2KHSO4 + MnSO4 + 2H2O + I2

Једињења јода[уреди]

Јод гради бројна хемијска једињења у којима се јавља са оксидационим бројем 1, 5 или 7. Особине јодових једињења су сличне аналогним једињењима брома или хлора. Најбоље реагује са металима градећи јодиде.

Најважнија једињења јода су калијум-јодид, јодоформ и јодоводоник.

Флуор, хлор и бром га истискују из једињења, што се користи за његово лабораторијско добијање:

2KI + Br2= 2KBr + I2

Јод у природи[уреди]

Јод спада у елементе који су веома мало распрострањени у природи. Веће количине овог елемента се јављају у морској води, а такође и као нечистоћа у чилској шалитри. Јод се јавља у виду натријум-јодата, NaIO3. Јавља се и у многим намирницама које се свакодневно користе у исхрани (ако потичу са терена на којима се јод јавља на земљи и у води), али у количинама које покривају највише 1/3 дневних потреба за јодом:

Пржење и печење узрокује губитак око 20% јода из намирница, а кување чак 58%!

Примена јода[уреди]

Јод се користи у производњи фарби и у фотографији. У медицини се користи за лечење обољења штитне жлезде, као и за дезинфекцију — нпр. јодна тинктура. Радиоактиван изотоп јода 131I има битну улогу у откривању болести штитне жлезде. У медицини се јод користи као антисептик у виду јодне тинктуре. Калијум-јодид се додаје кухињској соли ради спречавања гушавости.

Биолошки значај[уреди]

Јод је микроелемент који је неопходан за здравље људи. Он се уноси исхраном и водом. Земља и вода у близини мора су веома богате јодом, а са удаљавањем од мора количина јода се смањује.

У телу здравог човека налази се 30-50 милиграма јода. Највеће количине се јављају у штитној жлезди, која има могућност складиштења јода. Без јода штитна жлезда не може да производи хормоне тироксин (T4) и хормон T3, неопходних за правилно функционисање свих ћелија у људском организму.

Недостатак јода у исхрани и у води изазива болест гушавост. Ово обољење се углавном јавља у крајевма удаљеним од мора, тамо где се не додаје јод у кухињску со.

Недостатак јода код деце узрокује смањену могућност учења, памћења, успорава раст и физички развој.

Дневне потребе за јодом су веома мале и износе једва 200 микрограма, тако да у току живота човек унесе једва неколико грама јода. Требало би знати да неко поврће (углавном из породице купуса), садржи честице које могу погоршати ток болести штитне жлезде.

Количина јода у 100 грама продукта:
кавијар 130
неке рибе 190
неке рибе 120
сардине 99
туњевина 53
бело вино 70
црно вино 50
сокови од воћа и поврћа 30-40
млеко 6
бели сир 40
јаје 10
шаргарепа 61
Потребе за јодом у различитим периодима живота:
бебе до једне године живота 50 μg
деца од 1 до 3 година 70 μg
деца до 6 година 90 μg
од 6 до 10 година 120 μg
млади 150 μg
одрасли око 200 μg
трудне жене 230 μg
жене које доје 260 μg

Од дванесте недеље плод почиње да ствара своје хормоне из штитне жлезде. Јод потребан за тај процес узима од мајке, као и у време дојења, када је једини извор јода за дете мајчино млеко. Због тога је у тим периодима посебно важно уносити довољну количину јода.[4]

На Земљи око 1,5 милијарди људи живи у регионима који су погођени недостатком јода, а гушавост се јавља код 600 милиона људи.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  4. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Јод на Викимедијиној остави