Политика једног дјетета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Политика једног дјетета, као дио политике планирања породице,[1] била је политика контроле популације која је уведена у Народној Републици Кини од 1978. до 1980. године,[2][3][4] а формално је укинута 2015. године.[2][5] Политика је дозвољавала много изузетака, а етничке мањине су биле ослобођење. 2007. године политика је строго примјењивана на 36 % популације Кине,[6] док је за 53 % дозвољено друго дијете уколико је прво било женског пола.[7]

Политика је примјењена на покрајинском нивоу кроз казне које су изречене на основу прихода породице и других фактора. „Комисија за планирање популације и породице” постоји на сваком нивоу власти да би подигла свијест и извршила регистрацију и инспекцију рада.[8]

Политика је уведена 1978. године, усвојена/примјењена је као привремена мјера[9] 18. септембра 1980. године,[3] да би обуздала све већу популацију и ограничила потребе за водом и другим ресурсима,[9] као и да би ублажила проблеме у друштву, привреди и заштити прирордне средине у Кини.[10] Већини демографа није јасно колико је популација смањена искључиво овом политиком.[11][12][13][14]

Влада НР Кине сматра да је спречено око 400 милиона рођења,[15] иако су ове тврдње под знаком питања. Извјештај у Њузвику, на примјер, доводи у питање узрок/ефекат: „...неки демографи тврде да би популација Кине била покошена и без тога — драконско правило је оставило емоционалне, друштвене и привредне ожиљке са којим ће се земља и грађани борити годинама.”[15]

2008. године је анкету спровео Pew Research Center у којом је 76 % популације Кине подржавало политику;[16] међутим, политика изван Кине је наилазила на бројне негативне коментаре из многих разлога, укључујући нарушавање људских права у примјени политике, као и забринутост око негативних друштвених посљедица.[17]

29. октобра 2015 године, Синхуа, кинеска државна новинска агенција, извјестила је о измјени закона у политику два дјетета, наводећи изјаву Комунистичке партије Кине,[18][19][20][21] али да би политика ступила на снагу мора да је ратификује Национални народни конгрес на годишњем засједању у марту 2016. године.[22][23][24]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Family Planning in China, Embassy of the People's Republic of China in Lithuania; Information Office of the State Council of the People's Republic of China, август 1995, Section III paragraph 2, Приступљено 27. 10. 2014 
  2. 2,0 2,1 „China to abolish decades-old one-child policy”. Al Jazeera English. 29. 10. 2015. Приступљено 30. 10. 2015. 
  3. 3,0 3,1 „Experts challenge China's 1-child population claim”. Boston.com. 27. 10. 2011. 
  4. ^ Zhu, W X (1. 06. 2003). „The One Child Family Policy”. Archives of Disease in Childhood. 88 (6): 463—64. PMC 1763112Слободан приступ. PMID 12765905. doi:10.1136/adc.88.6.463. 
  5. ^ Jiang, Steven; Hanna, Jason (29. 10. 2015). „China says it will end one-child policy”. CNN. Приступљено 29. 10. 2015. 
  6. ^ „Most people free to have more child”. China Daily. 11. 07. 2007. Приступљено 31. 07. 2009. 
  7. ^ Callick, Rowan (24. 01. 2007). „China relaxes its one-child policy”. The Australian. 
  8. ^ Dewey, Arthur E (16. 12. 2004). „One-Child Policy in China”. Senior State Department. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) на датум 4. 10. 2011.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  9. 9,0 9,1 Five things to know about China’s one-child policy, CA: CBC 
  10. ^ da Silva, Pascal Rocha (2006). „La politique de l'enfant unique en République populaire de Chine” [The politics of one child in the People's Republic of China] (PDF) (на језику: француском). University of Geneva: 22—28. 
  11. ^ Sen, Amartya. „Population Policy: Authoritarianism versus Cooperation” (PDF). BR: Universidade de Campinas. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 06. 2016. Приступљено 9. 11. 2015. 
  12. ^ Sen, Amartya (јун 2012). „Population: Delusion and Reality” (PDF). Richard R Guzmán. 
  13. ^ Feng, Wang; Yong, Cai; Gu, Baochang (2012). 115-129.pdf „Population, Policy, and Politics: How Will History Judge China’s One-Child Policy?” Проверите вредност параметра |url= (помоћ) (PDF). Population and Development Review. 38: 115—29. [мртва веза]
  14. ^ Cai, Yong (септембар 2010). „China’s Below-Replacement Fertility: Government Policy or Socioeconomic Development?” (PDF). Population and Development Review. 36 (3): 419—40. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 07. 2015. Приступљено 9. 11. 2015. 
  15. 15,0 15,1 „Its one-child policy lifted, China becoming World’s largest old-age home”, News week 
  16. ^ „The Chinese Celebrate Their Roaring Economy, As They Struggle With Its Costs”. Pew Global Attitudes Project. 22. 07. 2008. Приступљено 31. 07. 2009. 
  17. ^ Hvistendahl, Mara (17. 09. 2010). „Has China Outgrown The One-Child Policy?”. Science. 329 (5998): 1458—61. PMID 20847244. doi:10.1126/science.329.5998.1458. 
  18. ^ „China to end one-child policy and allow two”. BBC News. 
  19. ^ „China to allow two children for all couples”. Xinhua. 29. 10. 2015. 
  20. ^ Phillips, Tom. „China ends one-child policy after 35 years”. The Guardian. 
  21. ^ „The 'model' example of China's one child policy”. BBC News. 
  22. ^ „China denies immediate validity of two-child policy”. Xinhua. 2. 11. 2015. 
  23. ^ „2-child policy only after Parliament approval: China”. Zee News. India. 2. 11. 2015. 
  24. ^ „China On New Two-Child Policy: Not So Fast”. Huffington Post. 2. 11. 2015.