Комунистичка партија Кине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Комунистичка партија Кине
中国共产党
Danghui.svg
Симбол Комунистичке партије Кине
Генерални секретар Си Ђинпинг
Основана 1. јул 1921.
Седиште Пекинг
Кина Кина
Млади огранак Комунистичка омладинска лига Кине
Број чланова  (2015.) 87.793.000[1]
Идеологија Социјализам (са кинеским карактеристикама),
Реформисани социјализам (прихвата капитализам и приватно власништво),
Кинески национализам,
Идеологија једнопартијске државе,
Маоизам
Химна Интернационала на руском ,Хор и оркестар Совјетског радија
Национални народни конгрес
2.157 / 2.987
Партијска застава
Flag of the Chinese Communist Party.svg
Званични веб-сајт

Комунистичка партија Кине позната и као Кинеска комунистичка партија је владајућа политичка партија у Народној Републици Кини. Иако уз њу формално постоји и Уједињени фронт,[2] Комунистичка партија Кине је у стварности једина политичка партија у НР Кини.[3] Владавина комунистичке партије је гарантована Уставом Народне републике Кине. КП Кине је са преко 87 милиона чланова до 2015. данас друга најмасовнија политичка партија у свету.

Историјат[уреди]

Основана је јула 1921. године у Шангају. За време владавине Сун Јат-сена, комунисти су сарађивали с владајућим Куоминтангом. Доласком Чанг Кај-шека на власт 1927. године, покренути су прогони комуниста. Исте године КП Кине је формирала сопствене оружане формације, Кинеску црвену армију.

Чанг Кај-шек је 1933. године покренуо општу офанзиву како би уништио комунисте и заузео територије које су контролисали. Тада је започео познати Дуги марш, током којег се у року од године дана главнина бораца Црвене армије пребацила на сигурније подручје, на север Кине.

По окупацији дела Кине од стране империјалног Јапана 1937. године, комунисти су формирали примирје с Куоминтангом и укључили се у борбу против окупатора. Упркос томе, Куоминтанг је већ од 1939. почео да ограничава ширење утицаја комуниста, што је доводило до честих сукоба. Након завршетка окупације 1945, грађански рат је настављен и комунисти су победили националисте до 1949. године.

КП Кине је у почетку одржавала добре односе са Совјетским Савезом, али је политика дестаљинизације захладила односе кинеских комуниста са совјетскима. Коначни разлаз између две партије званично се десио 1960. године. У тражењу сопственог пута кроз социјализам и унутарпартијских борби, КП Кине је пролазила кроз потресна раздобља, као што је била Културна револуција.

Након Маове смрти 1976, унутар партије се испољила реформистичка струја предвођена Денгом Сјаопингом, која је 1982. године увела Кину у ново раздобље увођења тржишне економије. Ове реформе омогућиле су убрзани раст стандарда и развој економије.[4]

Лидери[уреди]

Призор са 17. конгреса КП Кине 2007. године.

Између 1921. и 1943. године, вођа КП Кине носио је назив Генерални секретар.

Године 1943, уведена је функција Председник КП Кине.

Године 1982, укинута је функција Председник КП Кине и поновно уведена Генерални секретар.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „CPC has 87.79 mln members”. Xinhua News Agency. China Internet Information Center. 29 June 2015. Приступљено 19. јуна 2016. 
  2. New Approaches to the Study of Political Order in China, Donald Clarke, Modern China, 2009. ((en))
  3. Goodman, David S. G.; Segal, Gerald. China deconstructs: politics, trade, and regionalism. Psychology Press. стр. 48. ISBN 9780415118330. 
  4. „ReformingChina”. Приступљено 8. X 2012. 

Литература[уреди]

  • Goodman, David S. G.; Segal, Gerald. China deconstructs: politics, trade, and regionalism. Psychology Press. стр. 48. ISBN 9780415118330. 

Спољашње везе[уреди]