Поремећај личности

Из Википедије, слободне енциклопедије

Поремећаји личности представљају карактеристичне и трајне обрасце понашања, мишљења и осећања који прилично одударају од оног што је уобичајено. Ове девијације се обично јављају у сфери воље, нагона и емоција. Испољавају се преко животног стила појединца и начина на који он комуницира с другима.[1]

Поремећаји личности не представљају болест у медицинском смислу, већ “хроничну маладаптацију”, односно хроничну неприлагодјеност условима свакодневног живота, неприлагођеност у интерперсоналним односима као и постојање дисфункционалних ставова и понашања.[2]

Врсте[уреди]

Гранични поремећај личности
нестабилност међуљудских односа, идентитета и афекта, као и назначена импулсивност.
Антисоцијални поремећај личности
Занемаривање или кршење права других људи.
Хистрионични поремећај личности
прекомерна емоционалност и тражење пажње.
Нарцистички поремћај личности
грандиозност, потреба за дивљењем и недостатак емпатије.
Избегавајући поремећај личности
социјална инхибиција, осећање неадекватности и преосетљивост на негативно оцењивање.
Зависни поремћај личности
подређено и зависно понашање повезано са прекомерном потребом да о особи неко брине.
Схизоидни поремећај личности
отуђеност од социјалних релација и ограничен распон емоционалног испољавања.
Параноидни поремећај личности
неповерење и сумњичавост, при чему се мотиви других људи тумаче као злоћудни.
Опсесивно-компулзивни поремећај личности
преокупираност уредношћу, перфекционизмом и контролом.
Схизотипални поремећај личности
акутна нелагодност у блиским међуљудским односима, когнитивне или перцептивне дисторзије и ексцентричности у понашању.[3]

Референце[уреди]