Портал:Физика/Чланак месеца фебруар 2010.
Специјална теорија релативности (СТР) је физичка теорија коју је 1905. године формулисо немачки физичар Алберт Ајнштајн. Те године је у немачком научном часопису Annalen der Physik изашао чланак "О електродинамици покретних тела", у којем су биле изложене идеје ове теорије, која је својом садржином спровела својеврсну револуцију у свету физике. Галилејев принцип релативности, формулисан око три века раније, говорио је о томе да су сва кретања релативна. Допуњен постулатом о константности брзине светлости у вакууму за све инерцијалне посматраче образовао је основу једне велике теорије која је требала да промени дотадашње схватање света. Ова два постулата узета заједно формирали су целину која је имала значење које се противило класичној механици и увреженим принципима исте које дотад нико није смео да доведе у питање. Ова теорија има мноштво изненађујућих последица које се на први поглед чине противним "здраворазумском" схватању и стандардној перцепцији света у којој су простор и време апсолутне категорије. Специјална релативност одбацује њутновска начела о апсолутном простору и времену тврђењем да просторни и временски интервали између било која два догађаја зависе од стања кретања њиховог посматрача, или да различити посматрачи различито и опажају просторне и временске интервале истих догађаја. С друге стране брзина светлости у вакууму узета је као апсолутна величина, као брзина која је иста за све инерцијалне референте системе и која се не може надмашити, односно која представља највећу могућу брзину у природи.