Портал:Филозофија/6
Рођење трагедије из духа музике (нем. Die Geburt der Tragödie aus dem Geist der Musik) је дело немачког филозофа Фридриха Ничеа. Ово је његово прво објављено филозофско дело и заједно с „Несавременим разматрањима“ представља његову рану филозофију. Срж дела је полемика о положају трагедије у старогрчкој уметности, њеним коренима из диониских обреда, „убиством“ од стране Сократа и Еурипида и поновном рођењу у савременој култури кроз музичке драме Рихарда Вагнера.
Настанак[уреди извор]
Ниче је Рихарда Вагнера упознао 6. новембра 1868. године у Лајпцигу; само једанаест дана пре тога слушао је извођење предигри за „Тристана и Изолду“ и „Мајсторе певаче“. Био је одушевљен и, када му се пружила неочекивана прилика да, преко једне заједничке пријатељице, упозна композитора, одмах ју је уграбио. Од 1869. године он проводи све више времена са Вагнером, који му постаје не само пријатељ, већ и очинска фигура (осим што је био рођен исте године као и Ничеов покојни отац, Вагнер је на њега и личио; савремена истраживања родослова показују да су Вагнер и Ниче, у ствари, били родбински повезани преко својих мајки - ове чињенице нису били свесни. Нарочито их је зближило узајамно обожавање Шопенхауера.