Макија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 6: | Ред 6: | ||
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима. |
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима. |
||
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или |
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis''). |
||
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица. |
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица. |
||
Верзија на датум 6. децембар 2015. у 01:52
Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрaзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.
Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis). Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода Cistus и тип макије са олеандром(Nerium oleander) распрострањен на обалама потока и речица.