Макија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 6: Ред 6:
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.
Назив макија потиче од [[италијански језик|италијанске]] речи за [[шикара|шикаре]] (-{macchia}-). Типичне макије су управо развијене на обалама [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]], на медитеранским острвима [[Сицилија|Сицилији]], [[Сардинија|Сардинији]] и [[Корзика|Корзици]], као и на [[Јадранско море|јадранским]] острвима.


У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или манјем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (''Arbutus unedo'', ''Pistacia lentiscus'', ''Myrtus communis'').
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.
Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода ''Cistus'' и тип макије са олеандром(''[[Nerium oleander]]'') распрострањен на обалама потока и речица.



Верзија на датум 6. децембар 2015. у 01:52

макија на Корзици

Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације, распрострањен у зимзеленој зони Средоземља. Углавном представља секундарну вегетацију насталу после уништавања шуме. Макију обрaзују зимзелени жбунови са склерофилним и ерикоидним листовима, појединачно ниско дрвеће, као и прутолике форме жбунова. Висина макије најчешће не прелази 4 m. Макија се развија у оним биотопима који не могу подржти раст високог дрвећа (суве и камените падине оромедитерана), или у областима антропогене деградације природних зимзелених медитеранских шума.

Назив макија потиче од италијанске речи за шикаре (macchia). Типичне макије су управо развијене на обалама Апенинског полуострва, на медитеранским острвима Сицилији, Сардинији и Корзици, као и на јадранским острвима.

У зависности од услова развијају се различити типови макије. Асоцијације које су најбујније развијене су оне у којима се налази зимзелено дрвеће(заступљено у већем или мањем броју),иначе карактеристично за твдослисне храстове шуме (Arbutus unedo, Pistacia lentiscus, Myrtus communis). Посебан тип макије представљају асоцијације са доминацијом врста из рода Cistus и тип макије са олеандром(Nerium oleander) распрострањен на обалама потока и речица.