Генрих Јагода — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Ред 1: Ред 1:
{{Инфокутија Политичар
{{Инфокутија Политичар
| име = Генрих Јагода
| име = Генрих Јагода
| датум_рођења = [[7. новембар]] [[1891]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1891|11|7}}
| место_рођења = [[Рибинск]]
| место_рођења = [[Рибинск]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]
| држава_рођења = [[Руска Империја]]

Верзија на датум 1. јануар 2016. у 16:40

Генрих Јагода
Лични подаци
Датум рођења(1891-11-07)7. новембар 1891.
Место рођењаРибинск, Руска Империја
Датум смрти15. март 1938.(1938-03-15) (46 год.)
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Политичка каријера
Политичка
странка
Комунистичка партија Совјетског Савеза
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
10. јул 1934 — 26. септембар 1936.
ПретходникВјачеслав Менжински
НаследникНиколај Јежов

Генрих Григорјевич Јагода (рус. Ге́нрих Григо́рьевич Яго́да; Рибинск, 7. новембар 1891Москва, 15. март 1938), рођен као Енох Гершевич Јегуда (рус. Енох Гершевич Иегуда) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД.

Биографија

Рођен је 1891. године у Рибинску, у руској јеврејској породици. Бољшевицима се придружио 1907. године. Након Октобарске револуције се придружио тајној полицији Чека и до 1923. постао други заменик Феликса Дзержинског.

Био је директор совјетске тајне полиције НКВД од 1934. до 1936. године. На то га је место поставио Јосиф Стаљин, те је руководио обавештајно-полицијском операцијом која је 1936. довела до првог од московских процеса темељем којих су осуђени и погубљени Стари бољшевици Лав Камењев и Григориј Зиновјев, а што се традиционално сматра почетком Велике чистке.

Јагода је упркос том успеху, због кокетирања са Стаљиновим партијским супарницима у прошлости и несклоности да се чистка интензивира, брзо пао у Стаљинову немилост те је смењен, ухапшен, а на крају и осуђен као издајица на Трећем московском процесу 1938. године. Погубљен је од стране свог наследника Николаја Јежова, који је након неколико година и сам доживео исту судбину.

Извори