Ахмед Секу Туре — разлика између измена
м popunjavanje kutijice podacima sa wikidata |
м popunjavanje kutijice |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
| народност = |
| народност = |
||
| вероисповест = |
| вероисповест = |
||
| партија = Democratic Party of Guinea – African Democratic Rally |
| партија = [[Democratic Party of Guinea – African Democratic Rally]] |
||
| супружник = |
| супружник = |
||
| деца = |
| деца = |
||
Верзија на датум 7. октобар 2016. у 06:57
 |
| Ахмед Секу Туре | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Ахмед Секу Туре | |||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||
| Датум рођења | 9. јануар 1922. | ||||||||||
| Место рођења | Фарана, Француска Гвинеја | ||||||||||
| Датум смрти | 26. март 1984. (62 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Кливленд, САД | ||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||
| Политичка странка | Democratic Party of Guinea – African Democratic Rally | ||||||||||
| |||||||||||
Ахмед Секу Туре (франц. Ahmed Sékou Touré; Фарана, 9. јануар 1922 — Кливленд, 26. март 1984) је био први председник Гвинеје.
Каријеру је започео у пошти. Године 1946. био је један од суоснивача партије „Афричког демократског збора“ (Rassemblement Démocratique Africain), од које је 1947. настала антиколонијална „Демократска партија Гвинеје“ (Parti Démocratique de Guinée, PDG). Постао је председавајући гвинејског синдиката 1948.
Године 1956. изабран је као представник Гвинеје у француској скупштини и градоначелник Конакрија. Када је земља стекла полу-аутономију, његова партија је постала најјача у земљи, док је Секу Туре постао заменик председника гвинејске скупштине.
Гвинеја је стекла независност 2. октобра 1958, а Секу Туре је постао њен први председник. Из ове године потиче његов чувени одговор француском председнику Шарлу де Голу: „Радије ћемо живети сиромашни у слободи, него богати у ропству“ (Nous préférons la liberté dans la pauvreté à la richesse dans l’esclavage).
За финансијску и административну помоћ Гвинеји Секу Туре се обратио Совјетском Савезу. Пропагирао је идеју панафричког социјализма и подржавао антиколонијалистичке покрете на југу Африке, у Гвинеји-Бисао и на Зеленортским острвима. Прогањао је и ликвидирао политичке противнике у земљи. Процењује се да је у његово време из Гвинеје избегло око 2 милиона људи.
При крају своје владавине, током 1980-их, првенствено због протеста у земљи, ублажио је своју унутрашњу политику и покушао да економски унапреди земљу кроз боље односе са западом. Међу афричким лидерима играо је улогу посредника.
