Скривеносеменице — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{subst:User:Autobot/sandbox}}; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{спајање|Скривеносеменице}}
{{Taxobox
{{Taxobox
| name = -{Magnoliophyta}- (скривеносеменице)
| name = Flowering plants
| fossil_range = [[Рани Cretaceous]] - недавни, {{fossil range|120|0}}
| fossil_range = касна [[Јура]] - данас
| image = Narcisi2.jpg
| image = Sweetbay Magnolia Magnolia virginiana Flower Closeup 2242px.jpg
| image_width = 250п
| image_caption = ''[[Magnolia virginiana]]''<br /> sweet bay
| image_caption = цвет [[нарцис (биљка)|нарциса]] (монокотила)
| regnum = [[Plantae]]
| image2 = Ruzice2.jpg
| subregnum = [[Embryophyta]]
| image2_width = 250п
| superdivisio = [[Spermatophyta]]
| image2_caption = [[ружа]] (дикотила)
| divisio = '''Angiosperms'''
| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-
| subdivision_ranks = Групе (APG IV){{sfn|APG|2016}}
| divisio = '''-{Magnoliophyta}-'''
| subdivision =
| subdivision_ranks = традиционалне класе:
[[Basal angiosperms]]
| subdivision =
* [[Amborellales]]
-{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-&nbsp;- дикотиледоне биљке<br />
* [[Nymphaeales]]
-{[[Монокотиледоне биљке|Liliopsida]]}-&nbsp;- монокотиледоне биљке<br />
* [[Austrobaileyales]]
* [[Core angiosperms]]
* [[magnoliids]]
* [[Chloranthales]]
* [[monocots]]
* [[Ceratophyllales]]
* [[eudicots]]
| synonyms= *Anthophyta <small>Cronquist</small>{{sfn|Cronquist|1960}}
* Angiospermae <small>[[John Lindley|Lindl.]]</small>
* Magnoliophyta <small>[[Arthur J. Cronquist|Cronquist]], [[Takht.]] & [[W.Zimm.]]</small>
* Magnolicae <small>Takht.</small>{{sfn|Takhtajan|1964}}
}}
}}
'''Скривеносеменице''' ('''-{Magnoliophyta}-''', '''-{Angiospermae}-''') су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а.


== Опште карактеристике скривеносеменица ==
'''Цвјетнице''' ([[Латински језик|лат]]. ''Аngiosperms''), такође познате као (лат. ''Angiospermae'' или ''Magnoliophyta'') су најразноврснија група [[Копнене биљке|копнених биљака]]. До сада је познато преко 290 000 врста цвјетница у које спадају: [[цвијеће]], [[траве]], [[дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цвјетница су се развили још у доба [[Тријас]]а прије 245 милиона година. Прве познате цвјетнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цвјетове, који стварају [[сјеме]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цвјетнице цвјетају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цвјетница]] цвјета сваке године. Траве су најраспрострањеније цвјетнице.

==Одлике цвјетница==
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићи|чашични]] и [[крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад , шире, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашнике]]. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.

==Дијелови цвијета==
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
Цвјетови се састоје од неколико дијелова цвијета, распоређених у четири круга. Вањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијелова цвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијелова. Иако сви цвјетови имају сличан распоред, код неправилних цвјетова неки дијелови могу недостајати, док други немају увијек исто растојање, број и величину цвијета.

==Подјела цвјетница према броју клица==
Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода [[креда (периода)|Креде]], али се претпоставља да су оне постојале и раније, у [[Тријас]]у и [[Јура|Јури]].
Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.

{{multiple image
Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније -{Magnoliophyta}-. Традиционално, група скривеносеменице (-{Magnoliophyta}-) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - [[дикотиледоне биљке]] (-{Magnoliopsida, Dicotyledoneae}-) и [[монокотиледоне биљке]] (-{Liliopsida, Monocotyledoneae}-). Основне разлике између ове две класе су:
| align = left

| direction = vertical
{|{{prettytable}}
| width = 110
!карактеристика
| footer = '''Цвјетнице'''
!дикотиледоне биљке
| footer_align = center
!монокотиледоне биљке
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
| alt1 =
| caption1 = Животни циклус цвјетница
| image2 = Monocot vs Dicot.svg
| alt2 =
| caption2 = Монокотиледоне-дикотиледоне
}}
{| border="2" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:95%"
|-
|-
| број [[котиледони|котиледона]] || 2 || 1
! Монокотиледоне !! Дикотиледоне
|-
|-
| број цветних делова || 4-5 || 3
| Праве траве || [[Руже]]
|-
|-
| [[полен]] || у основи триколпатни || у основи моноколпатни
| [[Траве оштрице]] || Магнолије
|-
|-
| [[нерватура листа]] || мрежаста || паралелна
| [[Житарице]] || Геранијуми
|-
|-
| право секундарно дебљање || присутно || одсутно
| [[Рогоз]]и || Сљезови
|-
|-
| [[Бамбус]]и || [[Главочике]]
|-
| Палме || [[Јабука|Јабуке]]
|-
| [[Орхидеје]] || [[Љутићи (биљка)|Љутићи]]
|-
| [[Лале]] || [[Маслачак]]
|-
| [[Нарцис (биљка)|Нарциси]] || Мак
|-
| [[Љиљани]] || [[Хибискус]]
|}
|}


Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије -{Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae}- и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета“ ({{јез-енгл|paleotrees}}) и „старе зељасте биљке“ ({{јез-енгл|paleoherbs}}). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне“ биљке ({{јез-енгл|eudicots}}).
==Монокотиледоне==
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
| align = right
| total_width = 320


| image1 = Cereale spontaneo 3817.JPG
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Житарице


== Системи класификације скривеносеменица ==
| image2 = Weat-bundle.JPG
{{Посебан чланак|Списак класификационих система биљака}}
| width2 = 300
* [[Кронквист|-{Cronquist}-]] (1981)
| height2 = 300
* [[Тахтаџанов систем|-{Takhtajan}-]] (1997)
| alt2 =
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
| caption2 = Пшеница
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвање]].
===Грађа монокотиледоних биљака===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. Цвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријетко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. Коријен монокотиледона је састављен од бројних ситних корјенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
==Дикотиледоне==
{{multiple image
|caption_align=center
|header_align=center
| align = right
| total_width = 320

| image1 = Taraxacum vulagaris.jpg
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Маслачак

| image2 = Mrs. Herbert Stevens May 2008.jpg
| width2 = 750
| height2 = 536
| alt2 =
| caption2 = Ружа
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175 000 врста.
===Грађа дикотиледоних биљака===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. Цвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
==Галерија==
<gallery>
File:Monocot vs dicot crop Pengo.jpg|thumb|Монокотиледона-дикотиледона биљка
File:Wheat close-up.JPG|thumb|Монокотиледоне биљке, житарице
File:Young castor bean plant showing prominent cotyledons.jpg|thumb|Дикотиледона биљка
File:Rose bud.jpg|thumb|Дикотиледона биљка, ружа
File:Meadow in Island Park, Idaho.jpg|thumb|Најраспрострањеније цвјетнице, траве
</gallery>
==Литература==
* Панајотовић А. (2006). ''Енциклопедија живог света'', Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
== Референце ==
{{reflist|30em}}


== Спољашње везе ==
== Литература ==
{{Commonscat|Magnoliophyta}}
* -{Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. ''Botanical Journal of the Linnean Society'' 141: 399-436. [http://www.blackwell-synergy.com/links/doi/10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x/full/ Available online].
* [http://tolweb.org/tree?group=Angiosperms&contgroup=Spermatopsida Angiosperms] &ndash; Tree of Life Web Project
* Cronquist, Arthur. (1981) ''An Integrated System of Classification of Flowering Plants''. Columbia Univ. Press, New York.
* [http://www.news.harvard.edu/gazette/1999/12.16/angiosperms.html Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes], William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
* Stevens, P.F. (2001 onwards). ''[http://www.mobot.org/MOBOT/Research/APweb/welcome.html Angiosperm Phylogeny Website]'' at Missouri Botanical Garden.
* [http://delta-intkey.com/angio/ L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.]}-
* [http://www.equisetites.de/palbot/taxa/angiosperms.html Angiosperms]


[[Категорија:Биљке]]
[[Категорија:Ботаника]]
[[Категорија:Више биљке]]
[[Категорија:Скривеносеменице|*]]
[[Категорија:Скривеносеменице - систематика]]
[[Категорија:Биљна таксономија]]

Верзија на датум 25. април 2017. у 12:55

Magnoliophyta (скривеносеменице)
Временски распон: касна Јура - данас
цвет нарциса (монокотила)
ружа (дикотила)
Научна класификација
Царство:
Plantae
Дивизија:
Magnoliophyta
традиционалне класе:

Magnoliopsida - дикотиледоне биљке
Liliopsida - монокотиледоне биљке

Скривеносеменице (Magnoliophyta, Angiospermae) су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода.

Опште карактеристике скривеносеменица

Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.

Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица

Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде, али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и Јури.

Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae). Основне разлике између ове две класе су:

карактеристика дикотиледоне биљке монокотиледоне биљке
број котиледона 2 1
број цветних делова 4-5 3
полен у основи триколпатни у основи моноколпатни
нерватура листа мрежаста паралелна
право секундарно дебљање присутно одсутно

Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета“ (енгл. paleotrees) и „старе зељасте биљке“ (енгл. paleoherbs). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне“ биљке (енгл. eudicots).


Системи класификације скривеносеменица

Главни чланак: Списак класификационих система биљака

Спољашње везе

Скривеносеменице на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скривеносеменице&oldid=12532805”