Нерватура листа

Из Википедије, слободне енциклопедије

Нерватура листа се формира из стабла, кроз лисну дршку, улази у лист кроз један или више проводних судова и они се у листу гранају у читаву мрежу мањих проводних судова или лисних нерава.[1]

Код биљака се разликује неколико типова нерватуре. Најчешћи типови нерватуре су:

  1. Проста
  2. Дихотома
  3. Мрежаста
  4. Паралелна
  5. Лучна.

Врсте[уреди]

Проста нерватура[уреди]

Узане и мале лиске четинарских врста најчешће имају само један уздужни нерв, па се тако нерватура означава као проста нерватура листа.

Дихотома нерватура[уреди]

Дихотома нерватура лисне плоче међу данашњим биљкама је ретка.

Мрежаста нерватура[уреди]

Много је гранатија нерватура код листова са мрежастом нерватуром. Мрежасту нерватуру чини скуп нерава различитог нивоа гранања и може бити пераста или прстаста. Када од основе лисне плоче полази према врху листа један главни нерв са којег се лево и десно под одређеним углом одваја већи број бочних нерава који се са своје стране бочно гранају, таква нерватура назива се пераста.

Паралелна нерватура[уреди]

Код трава нерви су паралелни па чине паралелну нерватуру листа. Паралелна нерватура је грађена од централног главног нерва, који је јаче развијен, и од већег броја слабије развијених бочних нерава паралелних главном нерву.

Лучна нерватура[уреди]

Код боквице и ђурђевка на пример, осим главног нерва сви други нерви се пружају лучно и таква нерватура листа се назива лучна. Лучна нерватура има прав, јаче развијен средњи нерв и лучно повијене бочне нерве који прате обод лисне плоче. Између главних нерава постоје многобројне бочне везе - анастомозе.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Софија Пекић, Драгана Ранчић, "Морфологија и анатомија биљака", Нови Пазар (2014)