Јура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Јура (вишезначна одредница).

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо. Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Ера:
Мезозоик
Периоде:
Тријас
Јура
Креда


Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Подела[уреди]

Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:

Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).

Горња јура
  Титон (150.8 ± 4.0 - 145.5 ± 4.0 Ma)
  Кимериџ (155.7 ± 4.0 - 150.8 ± 4.0 Ma)
  Оксфорд (161.2 ± 4.0 - 155.7 ± 4.0 Ma)
Средња јура
  Келовеј (164.7 ± 4.0 - 161.2 ± 4.0 Ma)
  Бат (167.7 ± 3.5 - 164.7 ± 4.0 Ma)
  Бајес (171.6 ± 3.0 - 167.7 ± 3.5 Ma)
  Ален (геол) (175.6 ± 2.0 - 171.6 ± 3.0 Ma)
Доња јура
  Тоарс (183.0 ± 1.5 - 175.6 ± 2.0 Ma)
  Пленсбах (189.6 ± 1.5 - 183.0 ± 1.5 Ma)
  Синемур (196.5 ± 1.0 - 189.6 ± 1.5 Ma)
  Хетанж (199.6 ± 0.6 - 196.5 ± 1.0 Ma)

Палеогеографија[уреди]

За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.

Фауна[уреди]

Водене и морске животиње[уреди]

За време јуре, „највиши“ облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.

У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:

Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.

Копнене животиње[уреди]

Животиње из доба јуре

Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни међу гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде.

У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.

Види:[уреди]

Литература[уреди]

  • Д. Рабреновић, С. Кнежевић, Љ. Рундић, „Историјска геологија“, Београд, 1996. ISBN 86-81019-17-1


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јура