Наивна уметност — разлика између измена
+ |
м + |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{other uses}} |
{{other uses|Наива (вишезначна одредница)}} |
||
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|[[Анри Русо]]: ''Сан'']] |
[[Датотека:Henri Rousseau 005.jpg|250п|мини|[[Анри Русо]]: ''Сан'']] |
||
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[20. век|-{XX}- века]]. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.<ref>[http://www.naiva.rs/ О наиви], ''-{naiva.rs}-''. Приступљено 3. јуна 2014.</ref> |
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[20. век|-{XX}- века]]. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.<ref>[http://www.naiva.rs/ О наиви], ''-{naiva.rs}-''. Приступљено 3. јуна 2014.</ref> |
Верзија на датум 8. новембар 2017. у 16:37
Наивна уметност или наива је посебни сегмент уметности XX века. Означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.[1]
Наивна уметност је аутономна уметност која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.[2]
Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.
Термин наивна је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства Анрија Русоа (Цариника) и сликара са Хаитија.
Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и бака Мозес из САД, и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.
Галерија дела наивне уметности
-
Едвард Хикс: Нојева барка
-
Нико Пиросмани: Мајка и син
-
„Идеална палата“ поштара Шевала
-
Пејзаж из Пернамбука у Бразилу
-
Харков: Папа Гуйе
Види још
Референце
- ^ О наиви, naiva.rs. Приступљено 3. јуна 2014.
- ^ Наивна уметност у Србији, САНУ, Нина Крстић. Приступљено 3. јуна 2014.
Спољашње везе
- Пројекат Растко - Наивна уметност
- Наивна уметност Војвођанских Словака (језик: словачки)(језик: енглески)
- Музеји наивне уметности у свету