Зузана Халупова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зузана Халупова
Zuzana Halupova 3 cropped.jpg
Зузана Халупова
Датум рођења (1925-02-05)5. фебруар 1925.
Место рођења Ковачица
Краљевина СХС
Датум смрти 1. август 2001.(2001-08-01) (76 год.)
Место смрти Београд
СР Југославија

Зузана Халупова (свк. Zuzana Chalupová; Ковачица, 5. фебруар 1925Београд, 1. август 2001) је била позната сликарка наиве из Ковачице, Србија.

Халупова је била једна од најзначајнијих протагониста ковачичке наиве скупа са Мартин Јонашем, и њене слике се налазе у многим музејима, галеријама и приватним збиркама свугде по свету. Излагала је самостално и групно у земљи и иностранству (Париз, Њујорк, Рим, Беч, Бон, Цирих, Копенхаген, Стокхолм, Женева, Диселдорф и у другим градовима света), Била је прва жена у Ковачици које је своје слике релативно касно започела да слика, заменила спретност најбоље везиље у селу и која је свој вез сама смишљала, са кистом- остваривши своје снове да сама слика и ствара и у ликовној уметности изгради властити свет.

Живот и дело[уреди]

Рођена је 5. фебруара 1925. године у Ковачици у Војводини, као Зузана Корењова (словен. Koreňová) у словачкој породици сиромашног занатлије столара од оца Мартина и Мајке Ане рођ. Галат. Имала је и сестру. Основну школу је похађала у Ковачици и завршила 5 разреда и ту се истицала својим сликарским талентом. 1942. године се удала за Адама Халупу. Они живе од виноградарства и земљорадње а имали су и пчеле као и њена бака.

Прву слику је насликала на зиду куће са бојама које је растворила у млеку 1948. године. У својој младости се бавила везом и била је изванредна везиља и ово је касније утицало на њен начин декорације својих дела. Радила је и гоблене. 1964. године је радила слике у уљу и са воденим бојама и у јулу је словачки лист „Hlas ľudu“ објавио чланак о њој као новој уметници ковачичке наиве. Већину својих првих слика је одмах продала. Излаже у земљи и иностранству што је и заслуга познанства са пензионисаним професором из Београда Браниславом Грубачем који је ценио њен рад и који јој је помогао да се експонира.

У браку није имала деце те је у својим сликама створила свет у којем је било пуно деце и представљање дечјег лица је постала основна тема у њеном стваралаштву. 1969. године је њен рад запажен у Француској и Немачкој и појављује се у часописима које се баве уметничком тематиком у „ Модерној ревији“ и „Фигару“ а једна немачка кућа јој објављује сликовницу. Следе изложбе у Цириху, Њујорку а затим и Лондону и Бечу. 1973. године је сликарку у атељеу посетио Франсоа Митеран. Тада почиње да сарађује са Уницефом.

1974. године умире њен супруг Адам. У даљем времену излаже као искусна уметница у Европи и у многим земљама света. Своје слике је у добротворне сврхе поклањала Уницефу, Унеску и Црвеном крсту. 1. августа, у среду, 2001. године у Београду после краће болести је у 76. години живота преминула и сахрањена је у Ковачици.

Карактеристике њеног опуса[уреди]

Најчешће је сликала призоре из свакодневног живота и рада, као храњење живине, прање рубља, мужу краве, окопавање кукуруза и друге послове који се одвијају на селу. На сликама се примећује наративни сликарски израз и тако уз помоћ бројних фигура које смешта у сеоски пејзаж, ведуту или собу прича догађаје из сеоског живота њених сународника Словака. Нарчито када слика собе она користи своја искуства везиље да би декорисала своје слике. По правилу све њене фигуре су дечјег лица и одрасли само су они мало већи и имају браде и бркове. Била је религиозна, скупљала је Библије и добро познавала Свето писмо и сликала је на ове теме. На сликама са религиозном тематиком и свеци и личности из Библије су такође дечјих лица са брковима и брадама. Ликовни свет Зузане Халупове је измишљени дечји свет у коме постоје само деца пуна оптимизма и среће и они представљају њен космос и уметнички универзум.

Слике Зузане Халупове редукују простор и делују површински и ако се она труди да представи дубину простора у перспективи. У савременој уметности се постепено изгубио интерес за представљање простора а изгубљени простор кореспондира са њеним идеалним светом који је створила;светом пуним деце. Зузана или како су је звали „мајка Зузана“ се трудила да створи и прикаже један оптимистичан бољи свет у коме постоје људи дечјих лица, који је бољи и срећнији.

Одликовање Ћирило и Методије[уреди]

Зузана Халупова понела је високо одликовање за животно дело „Ћирило и Методије“ као највеће признање које Матица словачка из Братиславе додељује успешним Словацима у дијаспори. Ову награду је у присуству конзула словачке амбасаде у Ковачици у Галерији наивне уметности Зузани Халуповој уручио председник Матице словачке.

Извори[уреди]

  1. Zuzana Chalupová, Galeria Babka, Kovačica 1994.
  2. Svet kovačického insitného umeniia, Vladimír Valentík Kultúra Báčsky Petrovec 2002.
  3. Kovačickí maliari v ramci trienále INSITA 97 Trenčín 1997.
  4. Zuzana Halupova, Srđan I.Šajn, Beograd 1986.

Спољашње везе[уреди]