Иван Генералић
Иван Генералић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. децембар 1914. |
Место рођења | Хлебине, Аустроугарска |
Датум смрти | 27. новембар 1992.77 год.) ( |
Место смрти | Копривница, Хрватска |
Иван Генералић (Хлебине, 21. децембар 1914 — Копривница, 27. новембар 1992) био је хрватски наивни сликар.
Биографија
[уреди | уреди извор]По занимању је пољопривредник. Цртањем се почео бавити од најраније младости, а сликарством од 1930. када се упознаје са Крстом Хегедушићем који га упућује у сликарске технике.
Професор Хегедушић је био импресиониран раним скицама Ивана Генералића и помогао му је да организује своју прву изложбу у Уметничком павиљону у Загребу 1931, где излаже цртеже и аквареле у оквиру групе Земља.
Генералић је најснажнија сликарска личност подравског басена и Хлебинске школе (термин који је увео Крсто Хегадушић 1931). Неко време је водио и сликарску школу у Хлебинама.
У раним делима након рата Генералић претежно слика социјално-критичке и реалистичке мотиве из сељачког живота (Цигански свати, Спровод Штефа Халачека, Реквизиција, Градња задружног дома) у техници акварела на папиру, уља на платну, те темпере и уља на стаклу са јаким колористичким акцентима. После слика већином на стаклу, техници, која је веременом створила велики сликарски свет наивне уметности хлебинског клуба.
Педесетих и шездесетих година Генералићева имагинација све више пречишћава старе теме и фантазију ослобађа до надреалистизма (Рогати коњ, Јеленски свати, Дрвосјече, Мој Париз). Седамдесетх година теме се своде на однос сликаревог духа и односа према свету и животу (Мона Лиза, Штуце, Смрт Мирка Вириуса, Аутопортрет)
Излагао је на свим изложбама Земље и хрватских сеоских сликара. Први пут самостално излаже 1937. у Новом Саду, а затим 1938. у Загребу. После рата излаже у низу изложби хрватског и југословенског сликарства у земљи и иностранству: самостално у Паризу 1953, учетвује на Бијеналу у Сао Паулу 1955, на иложби „50 година модерне уметности“ у Бриселу 1958, када његово дело дефинитивно улази у историју светскр уметности. Године 1976. излаже на Првом интернационалном салону савремене уметности — Yugoslavie — Pientres et Sculpteurs naif у Гран Палеу у Паризу. Интернационални жири додељује му Гран при „Наиви ‘70“ 1970. године у Загребу.
Зачетник је савременог хрватског наивног сликарства, средишња личност и ментор друге генерације хлебинске школе сликарства. Самостално је излагао у Паризу, Бриселу, Баден Бадену, Базелу, Братислави, Шангају, Пекингу, Токију, Лењинграду, Мадриду, Сао Паолу, што је афирмисало хрватску и југословенску наивну уметност у свету. Скоро цео живот је провео у Подравини, са изузетком боравка у Паризу 1953.
Генералићеви омиљени мотиви су гигантски цветови и детаљи из природе. Његово најпознатије дело су Јеленски свати из 1959.
Литература
[уреди | уреди извор]- О. Бихаљи-Мерин, Иван Генералић, Баден-Баден 1960;
- Д. Баличевић, Иван Генералић, Загреб 1962;
- Ж. Грум, The Hlebine Shool, Загреб 1962;
- Б. Келемен, Наивно сликарство Југославије, Загреб 1969;
- Н. Томашевић, Магични свет Ивана Генералића, Београд 1976;
- Б. Келемен, Иван Генералић (каталог), Загреб 1976.
- Текст Наде Крижић, кустоса Музеја примитивне умјетности у Загребу, у Енциклопедији Југославије, ЈЛЗ Загреб 1986.