Иван Генералић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Генералић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 21. децембар 1914.
Место рођења Хлебине
Датум смрти 27. новембар 1992.
Место смрти Копривница
Дела

Иван Генералић (Хлебине, 21. децембар 1914Копривница, 27. новембар 1992) је био хрватски наивни сликар.

По занимању је пољопривредник. Цртањем се почео бавити од најраније младости, а сликарством од 1930. када се упознаје са Крстом Хегедушићем који га упућује у сликарске технике.

Професор Хегедушић је био импресиониран раним скицама Ивана Генералића и помогао му је да организује своју прву изложбу у Уметничком павиљону у Загребу 1931, где излаже цртеже и аквареле у оквиру групе Земља.

Генералић је најснажнија сликарска личност подравског басена и Хлебинске школе (термин који је увео Крсто Хегадушић 1931). Неко време је водио и сликарску школу у Хлебинама.

У раним делима након рата Генералић претежно слика социјално-критичке и реалистичке мотиве из сељачког живота (Цигански свати, Спровод Штефа Халачека, Реквизиција, Градња задружног дома) у техници акварела на папиру, уља на платну, те темпере и уља на стаклу са јаким колористичким акцентима. После слика већином на стаклу, техници, која је веременом створила велики сликарски свет наивне уметности хлебинског клуба.

Педесетих и шездесетих година Генералићева имагинација све више пречишћава старе теме и фантазију ослобађа до надреалистизма (Рогати коњ, Јеленски свати, Дрвосјече, Мој Париз). Седамдесетх година теме се своде на однос сликаревог духа и односа према свету и животу (Мона Лиза, Штуце, Смрт Мирка Вириуса, Аутопортрет)

Излагао је на свим изложбама Земље и хрватских сеоских сликара. Први пут самостално излаже 1937. у Новом Саду, а затим 1938. у Загребу. После рата излаже у низу изложби хрватског и југословенског сликарства у земљи и иностранству: самостално у Паризу 1953, учетвује на Бијеналу у Сао Паулу 1955, на иложби „50 година модерне уметности“ у Бриселу 1958, када његово дело дефинитивно улази у историју светскр уметности. Године 1976. излаже на Првом интернационалном салону савремене уметности — Yugoslavie — Pientres et Sculpteurs naif у Гран Палеу у Паризу. Интернационални жири додељује му Гран при „Наиви ‘70“ 1970. године у Загребу.

Зачетник је савременог хрватског наивног сликарства, средишња личност и ментор друге генерације хлебинске школе сликарства. Самостално је излагао у Паризу, Бриселу, Баден Бадену, Базелу, Братислави, Шангају, Пекингу, Токију, Лењинграду, Мадриду, Сао Паолу, што је афирмисало хрватску и југословенску наивну уметност у свету. Скоро цео живот је провео у Подравини, са изузетком боравка у Паризу 1953.

Генералићеви омиљени мотиви су гигантски цветови и детаљи из природе. Његово најпознатије дело су Јеленски свати из 1959.

Литература[уреди]

О. Бихаљи-Мерин, Иван Генералић, Баден-Баден 1960;
Д. Баличевић, Иван Генералић, Загреб 1962;
Ж. Грум, The Hlebine Shool, Загреб 1962;
Б. Келемен, Наивно сликарство Југославије, Загреб 1969;
Н. Томашевић, Магични свет Ивана Генералића, Београд 1976;
Б. Келемен, Иван Генералић (каталог), Загреб 1976.
Текст Наде Крижић, кустоса Музеја примитивне умјетности у Загребу, у Енциклопедији Југославије, ЈЛЗ Загреб 1986.

Спољашње везе[уреди]