Наивна уметност — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 2: Ред 2:
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[XX век|-{XX}- века]]. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.
'''Наивна уметност''' или '''наива''' је посебни сегмент [[уметност]]и [[XX век|-{XX}- века]]. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.


Наивна уметност је аутономна [[уметност]] која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је spontana. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.
Наивна уметност је аутономна [[уметност]] која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.


Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.
Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.


Термин ''наивна'' је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства [[Анри Русо|Анрија Русоа]] (Цариника) и сликара са [[Хаити]]ја.
Термин ''наивна'' је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства [[Анри Русо|Анрија Русоа]] (Цариника) и сликара са [[Хаити]]ја.

Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: [[Анри Русо]], [[Серафин Луј]], [[Андре Бошан]] и [[Фердинанд Шевал]] из Француске, [[Кандидо Лопез]] из Аргентине, [[Едвард Хикс]] и [[бака Мозес]] из САД, и [[Нико Пиросмани]] из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: [[Антонио Лигабуе]] из Италије, [[Ради Неделчев]] из Бугарске, [[Крсто Хегедушић]], [[Иван Генералић]] и [[Иван Рабузин]] из Хрватске, [[Јанко Брашић]] и [[Зузана Халупова]] из Србије.


== Галерија дела наивне уметности ==
== Галерија дела наивне уметности ==
Ред 19: Ред 21:
==Види још==
==Види још==
*[[Наивна уметност из Ковачице]]
*[[Наивна уметност из Ковачице]]
*[[Хлебинска школа]]
*[[Народно стваралаштво]]
*[[Народно стваралаштво]]



Верзија на датум 26. октобар 2008. у 09:09

Анри Русо: Сан

Наивна уметност или наива је посебни сегмент уметности XX века. Она означава дела, најчешће самоуких уметника, која се не слажу са доминантним токовима у уметности свога доба.

Наивна уметност је аутономна уметност која постоји независно од јасно одређених одлика стила и уметничког образовања, одвојена од спољашњих утицаја. Изолована је – што као последицу има разноврсност ликовних решења. Не трпи правила – правила се обично откривају тек по завршетку сликарског чина. Немогуће је научити је – као што се ни таленат не може научити. Стихијска је у наступу рађања облика – јер је спонтана. Не жели да учи, већ нам, захваљујући необузданој машти стваралаца, намеће своје особено писмо и нове облике естетског.

Наивна уметност у принципу посвећује доста пажње детаљима, живим бојама, фолклорним мотивима и животу простог народа, нарочито сељака.

Термин наивна је први пут употребљен у 19. веку као опис сликарства Анрија Русоа (Цариника) и сликара са Хаитија.

Познати наивни уметници из 19. и прве половине 20. века су: Анри Русо, Серафин Луј, Андре Бошан и Фердинанд Шевал из Француске, Кандидо Лопез из Аргентине, Едвард Хикс и бака Мозес из САД, и Нико Пиросмани из Грузије. После Другог светског рата, појавили су се: Антонио Лигабуе из Италије, Ради Неделчев из Бугарске, Крсто Хегедушић, Иван Генералић и Иван Рабузин из Хрватске, Јанко Брашић и Зузана Халупова из Србије.

Галерија дела наивне уметности

Види још

Спољашње везе

Музеји наивне уметности у свету

 Бразил

 Канада

 Хрватска

 Француска

 Немачка

 Италија

 Португалија

 Русија

 Србија