Бисус — разлика између измена
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
== Етимологија == |
== Етимологија == |
||
Према [[Оксфорд]]овом речнику<ref>-{''Oxford English Dictionary'', 2nd ed., Oxford University Press, 1989.}-</ref>, реч потиче од старе [[хебрејски језик|хебрејске речи]] ''-{būts}-'' или ''-{butz}-'' (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно [[арамејски језик|арамејском]] ''-{bus}-'' и [[арапски језик|арапском]] ''-{bāḍ}-'' и има слично значење (означава [[бело]]). Ова реч је преузета у [[латински језик|латинском]] као ''-{byssus}-'' и у [[грчки језик|грчком]] (''βύσσος'') у значењу „жућкасти [[лан]]“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за [[памук]], као и [[свила|свилу]], сматрану неком врстом памука.<ref>-{Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. ''A Greek-English Lexicon''. Oxford University Press. 1996 (9th edition). ISBN 0-19-864226-1}-</ref> |
Према [[Оксфорд]]овом речнику<ref>-{''Oxford English Dictionary'', 2nd ed., Oxford University Press, 1989.}-</ref>, реч потиче од старе [[хебрејски језик|хебрејске речи]] ''-{būts}-'' или ''-{butz}-'' (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно [[арамејски језик|арамејском]] ''-{bus}-'' и [[арапски језик|арапском]] ''-{bāḍ}-'' и има слично значење (означава [[бело]]). Ова реч је преузета у [[латински језик|латинском]] као ''-{byssus}-'' и у [[грчки језик|грчком]] (''βύσσος'') у значењу „жућкасти [[лан]]“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за [[памук]], као и [[свила|свилу]], сматрану неком врстом памука.<ref>-{Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. ''A Greek-English Lexicon''. Oxford University Press. 1996 (9th edition). {{page|year=|id=ISBN 0-19-864226-1|pages=}}}-</ref> |
||
== Биологија == |
== Биологија == |
||
У [[биологија|биологији]] бисус је [[хемијска супстанца|супстанца]] коју стварају [[шкољке]] {{јез-лат|Pinna nobilis}}, {{јез-лат|Mytilidae}} фамилија и од слатководних {{јез-лат|Dreissenidae}} |
У [[биологија|биологији]] бисус је [[хемијска супстанца|супстанца]] коју стварају [[шкољке]] {{јез-лат|Pinna nobilis}}, {{јез-лат|Mytilidae}} фамилија и од слатководних {{јез-лат|Dreissenidae}} а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи [[жлезда]] на [[стопало|стопалу]], а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.<ref>Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.</ref> |
||
== Занимљивости == |
== Занимљивости == |
||
У Италијанској цркви ''-{Manoppello}-'', налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик [[Исус]]а. |
У Италијанској цркви ''-{Manoppello}-'', налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик [[Исус]]а. |
||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 18. август 2018. у 14:15
Бисус је фина и сјајна древна тканина коју су називали и морска свила, јер су се влакна, од којих је ткана, добијали од филамента морских шкољки.[1]
Карактеристике тканине
Тканина је изузетне финоће, златне боје и сјаја. Веома је јака али у исто време транспарентна, мења боју у зависности од угла гледања, њен сјај даје утисак сличан холограму. Није растворљива у води и отпорна је на слабе киселине, базе и алкохол. Не може се цртати по њој јер не задржава пигменте. Изложена високим температурама топи се слично као људска коса.
Етимологија
Према Оксфордовом речнику[2], реч потиче од старе хебрејске речи būts или butz (בוץ) која означава бело влакно или тканину, што је сродно арамејском bus и арапском bāḍ и има слично значење (означава бело). Ова реч је преузета у латинском као byssus и у грчком (βύσσος) у значењу „жућкасти лан“, а односила се и на влакно добијено од лана, али су касније писци ову реч користили за памук, као и свилу, сматрану неком врстом памука.[3]
Биологија
У биологији бисус је супстанца коју стварају шкољке лат. Pinna nobilis, лат. Mytilidae фамилија и од слатководних лат. Dreissenidae а која се стврдњава у додиру са водом стварајући влакна. Ову супстанцу лучи жлезда на стопалу, а њена улога је да причвршћује животињу за подлогу.[4]
Занимљивости
У Италијанској цркви Manoppello, налази се „Вероника“, тканинана, на којој је лик Исуса.
Извори
- ^ Manoppello: Свето лице
- ^ Oxford English Dictionary, 2nd ed., Oxford University Press, 1989.
- ^ Henry George Liddell, Robert Scott, Henry Stuart Jones, and Roderick McKenzie. A Greek-English Lexicon. Oxford University Press. 1996 (9th edition). ISBN 0-19-864226-1.
- ^ Маркон Е, Монђини М. 2000. Све животиње света. ИКП Евро, Београд.
