Кристијан IV Дански — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 39: Ред 39:
Када су [[1624.]] године постали угрожени [[протестантизам|протестантски]] циљеви у [[Свето римско царство|Светом римском царству]] у време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618.-1648.), Кристијан IV ушао је у рат на страни [[протестанска унија|Протестантске уније]], што је напосљетку довело до [[политика|политичког]] и [[привреда|привредног]] слома Данске. Године [[1629.]] потписао је [[Споразум у Либеку|сепаратни мир]] са царем [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинандом II]] и поражен изашао из сукоба, али ипак није претрпео територијалне губитке.
Када су [[1624.]] године постали угрожени [[протестантизам|протестантски]] циљеви у [[Свето римско царство|Светом римском царству]] у време [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618.-1648.), Кристијан IV ушао је у рат на страни [[протестанска унија|Протестантске уније]], што је напосљетку довело до [[политика|политичког]] и [[привреда|привредног]] слома Данске. Године [[1629.]] потписао је [[Споразум у Либеку|сепаратни мир]] са царем [[Фердинанд II, цар Светог римског царства|Фердинандом II]] и поражен изашао из сукоба, али ипак није претрпео територијалне губитке.


Шведска је, уз помоћ [[Низоземска република|Низоземске републике]], [[Торстенсен рат|напала Данску]] у децембру [[1643.]] године те је до краја јануара [[1644.]] године заузела [[Јиланд]]. Кристијан IV је лично водио обрану и задобио теже побредее. Иако је битка завршила неодлученим исходом, касније је данска флота била у потпуности уништена здруженом акцијом шведске и низоземске морнарице, након чега је Криситијан IV. био присиљен склопити понижавајући [[споразум из Бромсебра|мировни споразум]] у августу [[1645.]] године, којим се одрекао територија на [[Балтик]]у, у [[Норвешка|Норвешкој]] и [[Сканија|Сканији]].<ref>{{cite book|last=Bain|first=R. Nisbet|title=Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900|url=https://books.google.com/books?id=Obs0AAAAQBAJ&pg=PA174|date=20. 11. 2014|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-68885-8|pages=174}}</ref>
Шведска је, уз помоћ [[Низоземска република|Низоземске републике]], [[Торстенсен рат|напала Данску]] у децембру [[1643.]] године те је до краја јануара [[1644.]] године заузела [[Јиланд]]. Кристијан IV је лично водио обрану и задобио теже побредее. Иако је битка завршила неодлученим исходом, касније је данска флота била у потпуности уништена здруженом акцијом шведске и низоземске морнарице, након чега је Криситијан IV. био присиљен склопити понижавајући [[споразум из Бромсебра|мировни споразум]] у августу [[1645.]] године, којим се одрекао територија на [[Балтик]]у, у [[Норвешка|Норвешкој]] и [[Сканија|Сканији]].<ref>{{Cite book|last=Bain|first=R. Nisbet|title=Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900|url=https://books.google.com/books?id=Obs0AAAAQBAJ&pg=PA174|date=20. 11. 2014|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-68885-8|pages=174}}</ref>


== Породично стабло ==
== Породично стабло ==
Ред 89: Ред 89:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Bain|first=R. Nisbet|title=Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900|url=https://books.google.com/books?id=Obs0AAAAQBAJ&pg=PA174|date=20. 11. 2014|publisher=Cambridge University Press|isbn=978-1-107-68885-8|pages=174}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Sandemo|first=Margit|title=The Ice People 6 - Evil Legacy: Evil Legacy|url=https://books.google.com/books?id=4RNLDwAAQBAJ&pg=PT8|year=2014|publisher=Jentas|isbn=978-87-7107-335-5|pages=8}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Sandemo|first=Margit|title=The Ice People 6 - Evil Legacy: Evil Legacy|url=https://books.google.com/books?id=4RNLDwAAQBAJ&pg=PT8|year=2014|publisher=Jentas|isbn=978-87-7107-335-5|pages=8}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bellamy|first=Martin|title=Christian IV and His Navy: A Political and Administrative History of the Danish Navy 1596-1648|url=https://books.google.com/books?id=0_EiAQAAIAAJ|year=2006|publisher=Brill|isbn=978-90-04-15450-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bellamy|first=Martin|title=Christian IV and His Navy: A Political and Administrative History of the Danish Navy 1596-1648|url=https://books.google.com/books?id=0_EiAQAAIAAJ|year=2006|publisher=Brill|isbn=978-90-04-15450-6|pages=}}

Верзија на датум 1. јануар 2019. у 11:34

Кристијан IV Дански
Лични подаци
Датум рођења12. април 1577.
Место рођењаFrederiksborg Palace,
Датум смрти28. фебруар 1648.(1648-02-28) (70 год.)
Место смртиКопенхаген,
Породица
СупружникАна Катарина од Бранденбурга, Kirsten Munk
ПотомствоChristian, Prince-Elect of Denmark, Фредерик III Дански, Ulrik of Denmark, Sophie Elisabeth Pentz, Leonora Christina Ulfeldt, Valdemar Christian of Schleswig-Holstein, Elisabeth Augusta Lindenov, Christiane Sehested, Hedevig Ulfeldt, Dorothea Elisabeth Christiansdatter, Hans Ulrik Gyldenløve, Anne Cathrine Christiansdatter, Elisabeth Sophia Gyldenløve, Ulrik Christian Gyldenløve, Christian Ulrik Gyldenløve, Marie Cathrine Christiansdatter
РодитељиФредерик II Дански
Софија Мекленбуршка
ДинастијаОлденбург
ПретходникФредерик II од Данске
НаследникФредерик III Дански

Кристијан IV Дански (Frederiksborg Palace, 12. април 1577- Копенхаген, 28. фебруар 1648) је био краљ Данске и Норвешке из династије Олденбург.. Био је син Фредерика II Данског и Софије Мекленбуршке.

Кристијан IV је и Гренландом, Исландом и јужним делом Шведске, а извршио је инвзију и на остатак Шведске с циљем да је покори, али без успеха. Истовремено је подупирао је данску колонизацију и у његово време дански колонисти дошли су Индије.[1]

Биографија

Данско и норвешко пријестоље наслиједио је 1588. године, након смрти оца, краља Фредерика II. Међутим, будући да је у то време био малољетан, власт је преузело регентско веће које је управљало земљом до његовог пунолетства 1596. године, када је коначно крунисан за краља. Његова мајка Софија није имала удела у раду регентског већа, али је постала регенткиња Кнежевине Шлезвиг-Холштајн у име свог малодобног сина.

Кристијан је био врло образован. Научио је латински, француски, италијански и немачки језик, а студирао је и математику, навигацију, цртање, војну тактику и плес.

После крунсања 1597. године оженио се Аном Катарином од Бранденбурга с којом је имао сина и наследника Фредерика III. Умрла је 1612. године, а Кристијан се три године касније оженио с младом данском племкињом Кирстен Мунк која му је родила дванаестеро дјеце. Године 1630. починила је прељубу са немачким грофом и била је протерана с двора.[2]

По преузимању власти ослабио је утицај парламента и спровео низ реформи у законодавству и управи. Подигао је војну моћ Данске на копну и мору, а радио је и на унапређењу трговине, због чега је оснивао нове градове као војно-поморска упоришта. У склопу развитка, обновио је пожаром уништени град Осло и преименовао га у Кристијанија.

За његове владавине, 1616. године, основана је прва данска колонија у Индији, Транкебар. Упркос успешном рату против Шведске (1611.-1613.), није ју успио до краја сломити нити спријечити њено јачање на простору северне Европе.

Када су 1624. године постали угрожени протестантски циљеви у Светом римском царству у време Тридесетогодишњег рата (1618.-1648.), Кристијан IV ушао је у рат на страни Протестантске уније, што је напосљетку довело до политичког и привредног слома Данске. Године 1629. потписао је сепаратни мир са царем Фердинандом II и поражен изашао из сукоба, али ипак није претрпео територијалне губитке.

Шведска је, уз помоћ Низоземске републике, напала Данску у децембру 1643. године те је до краја јануара 1644. године заузела Јиланд. Кристијан IV је лично водио обрану и задобио теже побредее. Иако је битка завршила неодлученим исходом, касније је данска флота била у потпуности уништена здруженом акцијом шведске и низоземске морнарице, након чега је Криситијан IV. био присиљен склопити понижавајући мировни споразум у августу 1645. године, којим се одрекао територија на Балтику, у Норвешкој и Сканији.[3]

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Кристијан I Дански (=#28)
 
 
 
 
 
 
 
8. Фредерик I Дански (=#14)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Доротеја од Бранденбурга (=#29)
 
 
 
 
 
 
 
4. Кристијан III Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. John Cicero, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Margaret of Thuringia
 
 
 
 
 
 
 
2. Фредерик II Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John V, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
10. Magnus I, Duke of Saxe-Lauenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Доротеја од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
5. Доротеја од Саксе-Лауенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Хајнрих IV, војвода Брауншвајг-Линебурга
 
 
 
 
 
 
 
11. Catherine of Brunswick
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Catherine of Pomerania-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
1. Кристијан IV Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Magnus II, Duke of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
12. Albrecht VII, Duke of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Софија од Помераније-Wolgast
 
 
 
 
 
 
 
6. Улрих III Мекленбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Joachim I Nestor, Elector of Brandenburg
 
 
 
 
 
 
 
13. Ана од Бранденбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Елизабета од Данске
 
 
 
 
 
 
 
3. Софија Мекленбуршка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Кристијан I Дански (=#16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик I Дански (=#8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Доротеја од Бранденбурга (=#17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Елизабета од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Богуслав X, војвода Помераније
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија од Помераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Anna of Poland
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Bellamy 2006, стр. 32.
  2. ^ Sandemo, Margit (2014). The Ice People 6 - Evil Legacy: Evil Legacy. Jentas. стр. 8. ISBN 978-87-7107-335-5. 
  3. ^ Bain, R. Nisbet (20. 11. 2014). Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900. Cambridge University Press. стр. 174. ISBN 978-1-107-68885-8. 

Литература