Битка на железном мосту — разлика између измена
м Додата категорија. |
м Допуњен чланак. |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
Након победе у [[Битка на Јармуку|бици на Јармуку]] и [[Опсада Алепа (637)|освајања Алепа]], муслиманска војска је наставила напредовање на север у дубину византијске територије. О току и детаљима битке постоје релативно оскудни подаци, али је у њој однела победу муслиманска војска те је тако опколила [[Антиохија|Антиохију]], највећи град у Сирији и један од највећих градова Византије. Опсада је кратко трајала. Гарнизон је предао град муслиманима у замену за слободан пролаз. Антиохија је освојена [[30. октобар|30. октобра]] [[637]]. године. |
Након победе у [[Битка на Јармуку|бици на Јармуку]] и [[Опсада Алепа (637)|освајања Алепа]], муслиманска војска је наставила напредовање на север у дубину византијске територије. О току и детаљима битке постоје релативно оскудни подаци, али је у њој однела победу муслиманска војска те је тако опколила [[Антиохија|Антиохију]], највећи град у Сирији и један од највећих градова Византије. Опсада је кратко трајала. Гарнизон је предао град муслиманима у замену за слободан пролаз. Антиохија је освојена [[30. октобар|30. октобра]] [[637]]. године. |
||
==Последице== |
|||
Након предаје Антиохије, Рашидунске снаге у колонама су се померале јужно дуж [[Средоземно море|медитеранске обале]] и успеле да заузму [[Латакија|Латакију]], [[Џабла|Џабалу]] и [[Тартус]] (Сирија) и тако заузеле највећи део северозападне Сирије. Остале снаге које су се прикупиле послане су како би се сломио преостали отпор у северној [[Сирија|Сирији]]. Халид ибн Валид је послат са коњицом у поход према истоку, све до [[Еуфрат|Еуфрата]] у близини [[Манбиџ|Манбиџа]], али није нашао на никакв отпор. Поход је окончан почетком јануара 638. године. Након пораза про-византијских [[Арапски хришћани|хришћанских Арапа]] из [[Горња Месопотамија|Ал Џазире]], који су прекинули опсаду Емесе у марту 638., Абу Убајда је послао више колона војске под Халид ибн Валид и [[Ајад ибн Ганам]] да заузму Џазиру у близини Сиријске границе и у Анадолији. Ове колоне су кретале на север до [[Араратска равница|Араратске равнице]] и западно према планинама [[Таурус]]. Планине Таурус у [[Турска|Турској]] су тако постале најзападнија граница [[Праведни калифат|Рашидунског калифата]] у [[Анадолија|Анадолији]].<ref name>{{cite book |first=A.I.| last=Akram |title=The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns |publisher=Nat. Publishing. House, Rawalpindi |year=1970 |isbn=0-7101-0104-X}}</ref> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 4. мај 2019. у 13:23
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Битка на железном мосту | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Арапско освајање Сирије и Египта | |||||||
Река Оронт у Антиохији | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Праведни калифат | Византијско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Калид ибн ел Валид | Ираклије | ||||||
Јачина | |||||||
17.000 | 20-30.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
минимални | преко 10.000 |
Битка на железном мосту одиграла се октобра 637. године између Византијског царства са једне и Праведног калифата са друге стране. Битка је део арапског освајања Сирије и Египта и завршена је победом муслимана. Назив је добила по мосту на реци Оронт у близини Антиохије.
Битка
Након победе у бици на Јармуку и освајања Алепа, муслиманска војска је наставила напредовање на север у дубину византијске територије. О току и детаљима битке постоје релативно оскудни подаци, али је у њој однела победу муслиманска војска те је тако опколила Антиохију, највећи град у Сирији и један од највећих градова Византије. Опсада је кратко трајала. Гарнизон је предао град муслиманима у замену за слободан пролаз. Антиохија је освојена 30. октобра 637. године.
Последице
Након предаје Антиохије, Рашидунске снаге у колонама су се померале јужно дуж медитеранске обале и успеле да заузму Латакију, Џабалу и Тартус (Сирија) и тако заузеле највећи део северозападне Сирије. Остале снаге које су се прикупиле послане су како би се сломио преостали отпор у северној Сирији. Халид ибн Валид је послат са коњицом у поход према истоку, све до Еуфрата у близини Манбиџа, али није нашао на никакв отпор. Поход је окончан почетком јануара 638. године. Након пораза про-византијских хришћанских Арапа из Ал Џазире, који су прекинули опсаду Емесе у марту 638., Абу Убајда је послао више колона војске под Халид ибн Валид и Ајад ибн Ганам да заузму Џазиру у близини Сиријске границе и у Анадолији. Ове колоне су кретале на север до Араратске равнице и западно према планинама Таурус. Планине Таурус у Турској су тако постале најзападнија граница Рашидунског калифата у Анадолији.[1]
Види још
Литература
- Норич, Џ. Џ. Византија, рани векови. ISBN 978-86-505-1428-3.
- ^ Akram, A.I. (1970). The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns. Nat. Publishing. House, Rawalpindi. ISBN 0-7101-0104-X.