Антиохија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антиохија
тур. Antakya

Antakya - 2011-04-10.jpg

Основни подаци
Држава Застава Турске Турска
Вилајет Хатај
Становништво
Становништво (2009) 190.377 (процена)
Географске карактеристике
Координате 36°12′10″N 36°09′37″E / 36.202667, 36.160389
Антиохија на мапи Турске
{{{alt}}}
Антиохија
Антиохија на мапи Турске
Остали подаци


Координате: 36° 12′ 10″ СГШ, 36° 09′ 37″ ИГД
Антиохија (грч. Αντιόχεια η επί Δάφνη, Αντιόχεια ή επί Ορόντου или Αντιόχεια η Μεγάλη; лат. Antiochia ad Orontem, Antiochia dei Siri; арап. انتاكيّة; тур. Antakya), савремени назив Антакија, је град у данашњој Турској у вилајету Хатај. Налази се на 30 km од Средоземног мора на левој обали реке Оронто, близу границе са Сиријом. Према процени из 2009. у граду је живело 190.377 становника.

Други називи[уреди]

Река Оронт тече кроз Антиохију

Због постојања већег броја градова под именом Антиохија у антици и средњем веку овај град се често називао и:

  • Велика Антиохија
  • Сиријска Антиохија

Егзегетска школа[уреди]

Град је чувен по егзегетској Антиохијској школи која показује ход Цркве у Сирији и Палестини, наглашавајући историјски или буквални смисао текста Светога Писма, не одбацујући духовни смисао, који преовлађиваше у хелинистичкој александријској средини.

Познати представници су:

У домену Христологије, Антиохијска школа постала је позната по споровима које су изазвали списи Кирила Александријског. Начелно, антиохијски богослови нагињали су одвајању човечанске од божанске природе, тј. доказивању независне људске природе, што је охрабрило несторијанство.

Историја[уреди]

Град Антиохију основаo је Селеук I Никатор оснивач династије Селевкида (305/04 - 281. п.н.е.), око 300. п. н. е. (садашњи назив је Антакиа). 64. п. н. е. Антиохија, као и цела Сирија, улазе у састав Римског царства. Од 27. п. н. е., Сирија постаје римска провинција са центром у граду Антиохија.

Антиохија се помиње у Новом завету везано за догађај избора седморице ђакона (Дел. ап. 6), од којих је један Никола из Антиохије. Бежећи од прогона, хришћани су проповедали Јеванђеље Јеврејима (Дел. ап. 9, 19), али су у Антиохији обраћеници у хришћанство међу домороцима Кипра, проповедали међу Грцима, и „. . . велики број их поверова и обрати се Господу“ (Дел. ап. 11, 20 - 22). У њему је међу првим хришћанским заједницама настала и Антиохијска црква 37. године. Њен први епископ био је свети Апостол Петар (45. - 53.), који је овде боравио заједно са апостолима Варнавом и Павлом. Наследник апостола Петра у Антиохији био је свети Евод (53. - 68.), а након њега свети мученик Игњатије Антиохијски (68. - 107.).

Током III и IV века у Антиохији је одржано више црквених сабора, од којих је најзначајнији Антиохијски сабор 341. године.

638. године Антиохију су освојили Арапи. Уведени су намети у виду харача и ђизије, забрањена је мисионарска активност. Многе цркве су конфисковане и претворене у џамије. Број хришћана у Сирији под арапским ропством се драстично смањивао све до краја XI века.

750. године династију Омаида смењује династија Абасида. Калифат Абасида 30-их година X века почиње да се распада и дели на мање независне државе-емирате. Византија, након тога, осваја острво Кипар и Крит, Киликију и Северну Сирију. 969. године византијска војска осваја и град Антиоохију. Границе калифата и Византијског царства померају се на територију Сирије, тако да се на овом подручју мешају византијски и арапски утицаји у култури.

У време цара Никифора II Фоке 1078. град освајају Јермени, а 1084. године поново Турци Селџуци, који су га држали 14 година до доласка крсташке војске. Крсташи 1098. године на територији Сирије оснивају Едеску грофовију. Исте године крсташи освајају Антиохију, која долази под власт једног од вођа Првог крсташког рата Боемонда тарентског. [1]

Под крсташком влашћу град остаје скоро 200 година, све до 1268. године, када га освајаја Мамелучки султан Египта Бејбарс. [2] Услед ратних разарања и онеспособљења пристаништа да прими веће бродове, град никада није повратио своју ранију важност.

У XV веку Антиохију осваја отоманска војска и она постаје део Отоманског царства.

1822. и поново 1872. године Антиохију је погодио земљотрес и у великој мери је разорен.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2009. живело 190.377 становника.

Демографија
1990. 2000.
123.871 144.910

Извори[уреди]

  1. [1] Епархија Нишка, Оснивање града Антиохија
  2. Vahan M. Kurkjian, "New Scourge from Egypt", in A History of Armenia

Спољашње везе[уреди]