Фрањо Рачки — разлика између измена
| Ред 24: | Ред 24: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију, где ће га бискуп Мирко Ожеговић 1852. године заредити за свештеника. Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, где је показао таленат за историјску науку. У то време познавао је и имао подршку Штросмајера, бискупа Ожеговића и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".<ref>Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 492</ref>. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Послат је 1857. године ради истраживања и усавршавања у Рим. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције. |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче, која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирила и Методија словјенских апоштолов" (1857.).<ref> Antoljak, Stjepan, Hrvatska historiografija, Zagreb 2004, str. 458.</ref> |
||
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства == |
== Кодификатор југословенства<ref>"Време", Београд 25. новембар 1928.</ref> и народног јединства == |
||
Верзија на датум 30. мај 2019. у 08:18
 |
| Фрањо Рачки | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. новембар 1828. |
| Место рођења | Фужине, Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. фебруар 1894. (65/66 год.) |
| Место смрти | Загреб, Аустроугарска |
Фрањо Рачки (Фужине, 25. новембар 1828 — Загреб, 13. фебруар 1894) је био хрватски политичар и историчар, академик ЈАЗУ. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности од 1888.[1]
У великом раздору српско-хрватскоме Рачки је био непомична стијена о коју су се разбијали вали слијепе страсти и бацане мреже туђинског лукавства, он је био чиста копча, што је Загреб спајала са Цетињем и Београдом; он је био Хрват којега су сви Срби високо и искрено поштовали. (Лазар Томановић, 1894)[2]
Биографија
Млади "Илир из Хрватске" (како се потписивао у младости) рођен је у месту Фужине у Горском Котару. У Ријеци, Сењу и Вараждину је стекао гимназијско образовање. Као одушевљени славенофил који је са жаром учио словенске језике, написао је 1848. године чешку граматику, радећи на узајамности Словена. Надахнут је био делом Шафарика и Палацког, а привукао га је својим наступом и бан Јелачић. Био је тада (1848) клирик у Сењу, где је завршио теологију, где ће га бискуп Мирко Ожеговић 1852. године заредити за свештеника. Након грађанског рата студирао је науке у Бечу, где је показао таленат за историјску науку. У то време познавао је и имао подршку Штросмајера, бискупа Ожеговића и историчара Кукуљевића-Сакцинског. Промовисан је за доктора теологије 1855. у Бечу. Тамо је показао прве склоности за истраживање историје објављивањем рада "Средоточје повјестнице".[3]. Након завршеног образовања у Сењу је постављен за професора. Послат је 1857. године ради истраживања и усавршавања у Рим. Својом књигом о словенским просветитељима Ћирилу и Методију, доказао се и ушао је у шири круг хрватске интелигенције.
Марљив и пун националног заноса организовао је по Kварнерским отоцима скупљање глагољских листина, а и сам је волио тражити и истраживати. Током посете Kрку, први је проучавао садржај Башћанске плоче, која је тада била део подног камења месне цркве. Рачки је проучавао писмо на плочи за коју је Јозеф Шафaрик сматра да је писана неком криптографијом. На темељу својих истраживања глагољске оставштине објавио је радове "Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на св. писмо и литургичке књиге" (1856.) и "Вијек и ђеловање св. Ћирила и Методија словјенских апоштолов" (1857.).[4]
Кодификатор југословенства[5] и народног јединства
Током живота био је велики пријатељ и најближи сарадник бискупа Јосипа Јураја Штросмајера.
Спољашње везе
Референце
 | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |