Лажна дилема — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Лажна дилема''', позната и као '''црно-бело''' и '''лажна дихотомија''', је [[логичка грешка]] која настаје када се у обзир узимају искључиво две опције које су често екстремне, док заправо постоји бар још једна или више њих. Постоји више верзија ове грешке у зависности од тога колико има опција - рецимо '''лажна трилема''' када их има само три. Грешка је увек у томе да понуђене опције нису довољне и да постоји још њих.
'''Лажна дилема''', позната и као '''црно-бело''' и '''лажна дихотомија''', је [[логичка грешка]] која настаје када се у обзир узимају искључиво две опције које су често екстремне, док заправо постоји бар још једна или више њих. Постоји више верзија ове грешке у зависности од тога колико има опција - рецимо '''лажна трилема''' када их има само три. Грешка је увек у томе да понуђене опције нису довољне и да постоји још њих.


Грешка се може правити несвесно, али и свесно када говорник жели да присили људе да му се придруже. Случајно се користи када се занемаре друге валидне могућности избора. Лажна дилема је често присутна у [[политика|политици]] када се износе идеје са основом ''или си самном или си против мене'', али и у [[маркетинг]]у када се неки производ представља као једини, па зато и најбољи.
Грешка се може правити несвесно, али и свесно када говорник жели да присили људе да му се придруже. Случајно се користи када се занемаре друге валидне могућности избора. Лажна дилема је често присутна у [[политика|политици]] када се износе идеје са основом ''или си са мном или си против мене'', али и у [[маркетинг]]у када се неки производ представља као једини, па зато и најбољи.


== Примери ==
== Примери ==

Верзија на датум 12. децембар 2019. у 10:48

Лажна дилема, позната и као црно-бело и лажна дихотомија, је логичка грешка која настаје када се у обзир узимају искључиво две опције које су често екстремне, док заправо постоји бар још једна или више њих. Постоји више верзија ове грешке у зависности од тога колико има опција - рецимо лажна трилема када их има само три. Грешка је увек у томе да понуђене опције нису довољне и да постоји још њих.

Грешка се може правити несвесно, али и свесно када говорник жели да присили људе да му се придруже. Случајно се користи када се занемаре друге валидне могућности избора. Лажна дилема је често присутна у политици када се износе идеје са основом или си са мном или си против мене, али и у маркетингу када се неки производ представља као једини, па зато и најбољи.

Примери

  • Ако не користиш наш шампон, опашће ти коса.

Класичан пример лажне дилеме у маркетингу.

  • Нисам те видео данас у цркви, а мислио сам да си добар човек.

Овде се намерно износи претпоставка да лоши људи не иду у цркву, већ само добри. Ово наравно није тачно, јер имамо и лоше и добре вернике и невернике.

Литература

  • Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 54—55. ISBN 978-86-86059-45-1.