Дисидент — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 11: Ред 11:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)|title=Disidentstvo u suvremenoj povijesti|year=2010|location=Zagreb|publisher=Hrvatski institut za povijest|url=https://books.google.com/books?id=L3AntwAACAAJ|pages=271-291}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)|title=Disidentstvo u suvremenoj povijesti|year=2010|location=Zagreb|publisher=Hrvatski institut za povijest|url=https://books.google.com/books?id=L3AntwAACAAJ|pages=271-291}}


[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Политика]]

Верзија на датум 11. јануар 2020. у 04:00

Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) јесте отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно-политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.

Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.

Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а неретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.

Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.

Извори

  1. ^ Велики лексикон страних речи и израза. ISBN 978-86-7710-148-0.

Литература