Дисидент — разлика између измена
Нема описа измене |
м razne izmene |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
== Литература == |
== Литература == |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)|title=Disidentstvo u suvremenoj povijesti|year=2010|location=Zagreb|publisher=Hrvatski institut za povijest|url=https://books.google.com/books?id=L3AntwAACAAJ|pages=271-291}} |
* {{Cite book| ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|chapter=Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)|title=Disidentstvo u suvremenoj povijesti|year=2010|location=Zagreb|publisher=Hrvatski institut za povijest|url=https://books.google.com/books?id=L3AntwAACAAJ|pages=271-291}} |
||
[[Категорија:Политика]] |
[[Категорија:Политика]] |
Верзија на датум 11. јануар 2020. у 04:00
Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) јесте отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно-политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали су да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут враћања у слободно друштво.
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а неретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Извори
- ^ Велики лексикон страних речи и израза. ISBN 978-86-7710-148-0.
Литература
- Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291.