Мира Радојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мира Радојевић
Датум рођења (1959-08-26)26. август 1959.(58 год.)
Место рођења Нови Карловци
ФНР Југославија
Поље историја
Институција Универзитет у Београду

Мира Радојевић (Нови Карловци, 1959) је српска историчарка и универзитетска професорка. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.[1]

Биографија[уреди]

Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“.[2]

Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874-1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, а за ванредну професорку 2014. године. Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима "Србија (1918-1941): Историја приватног и јавног живота" при Филозофском факултету у Београду и "Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца" при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту "Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90" при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествовује у реализацији у научно-истраживачких пројеката "Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси" при Филозофском факултету у Београду и "Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници" при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија. Од 2013. године чланица је Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Уређивачког одбора Српског биографског речника. Чланица је Одбора за историју 20. века САНУ.[3]

Библиографија[уреди]

Важније расправе и чланци[уреди]

  • Radojević, Mira (1990). „Udružena opozicija i komunisti” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 8 (1-2): 39—58. 
  • Radojević, Mira (1991). „Demokratska stranka o državnom preuređenju Kraljevine Jugoslavije (1935-1939)” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 9 (1-2): 37—63. 
  • Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72. 
  • Radojević, Mira (1992). „Demokratska levica i međupartijski odnosi u Udruženoj opoziciji (1935-1941)” (PDF). Tokovi: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije. 1—2: 109—128. 
  • Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
  • Radojević, Mira (1995). „Demokratska stranka i jugoslovenska ideja” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 13 (2): 7—24. 
  • Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133. 
  • Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73. 
  • Radojević, Mira (1996). „Srpska građanska opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935-1941)” (PDF). Tokovi istorije. 1—2: 21—32. 
  • Radojević, Mira (1996). „Milan Grol o problemima demokratije i parlamentarizma u Kraljevini Jugoslaviji”. Војноисториjски гласник. 46 (3): 49—62. 
  • Радојевић, Мира (1997). „Милорад Драшковић и Милан Грол”. Jugoslovenski istorijski časopis. 30 (1): 67—84. 
  • Радојевић, Мира (1997). „Избегличка влада Краљевине Југославије и југословенска државна идеја”. Други свјетски рат - 50 година касније. Подгорица-Београд: ЦАНУ-САНУ. стр. 215—226. 
  • Radojević, Mira (1997). „Politička opozicija u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 15 (2): 19—35. 
  • Radojević, Mira (1998). „O jugoslovenstvu samostalnih radikala” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 16 (2): 17—31. 
  • Radojević, Mira (1999). „Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (1914-1918)”. Jugoslovenski istorijski časopis. 32 (1-2): 67—84. 
  • Radojević, Mira (2000). „Srpsko-hrvatski spor oko Bosne i Hercegovine i Vojvodine u periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca”. Dijalog povjesničara-istoričara. 2. стр. 325—339. 
  • Radojević, Mira (2000). „Ljubomir Stojanović u Prvom svetskom ratu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 18 (2): 9—29. 
  • Радојевић, Мира (2001). „Југословенство у преписци српских интелектуалаца 1914-1918”. Писмо: Зборник радова. Београд: Удружење за српску повесницу. стр. 223—235. 
  • Radojević, Mira (2001). „O problemima demokratije i parlamentarizma u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca / Jugoslaviji”. Dijalog povjesničara-istoričara. 3. стр. 303—313. 
  • Radojević, Mira (2001). „Jedan srpski naučnik u jugoslovenskoj politici (Božidar Marković, 1874-1946)”. Dijalog povjesničara-istoričara. 4. стр. 281—291. 
  • Radojević, Mira (2002). „Srpska intelektualna i politička elita u emigraciji u Drugom svetskom ratu (za i protiv Jugoslavije)”. Dijalog povjesničara-istoričara. 5. стр. 341—352. 
  • Radojević, Mira (2002). „Srpsko građanstvo između demokratije i komunizma 1945. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 6. стр. 267—276. 
  • Radojević, Mira (2004). „O federalizaciji Jugoslavije 1945. godine”. Dijalog povjesničara-istoričara. 8. стр. 203—218. 
  • Радојевић, Мира (2004). „Сведочанства о Народној одбрани”. Војноисториjски гласник. 54 (1-2): 109—135. 
  • Радојевић, Мира (2005). „Врбаска бановина у време шестојануарског режима (државно-правне расправе)”. Светислав-Тиса Милосављевић: зборник. Бањалука: Институт за историју. стр. 37—48. 
  • Radojević, Mira (2005). „Srpska politička emigracija posle Drugog svetskog rata: Savez "Oslobođenje" (1949-1990)”. Velike sile i male države u hladnom ratu 1945-1955: Slučaj Jugoslavije. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 265—274. 
  • Радојевић, Мира (2006). „Још једном о уџбеницима историје” (PDF). Токови историје. 3: 193—199. 
  • Радојевић, Мира (2006). „Српско-чешка сарадња у Првом светском рату”. Studia Balcanica Bohemo-Slovaca. 6. Brno: Matice moravská. стр. 281—298. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Династија Карађорђевић у дневницима и сећањима самосталаца”. Нововековне српске династије у мемоаристици. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 203—222. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Не заборавити и мерити: Милан Грол (1876-1952) и његов круг”. Приватни живот код Срба у двадесетом веку. Београд: Clio. стр. 411—443. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Биографије у српској историографији” (PDF). Токови историје. 1—2: 191—201. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Милован Ђилас и српска политичка емиграција (1954-1995)” (PDF). Токови историје. 4: 118—135. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Интелектуалци у политици” (PDF). Наша прошлост. 8: 121—129. 
  • Радојевић, Мира (2007). „Ивањдански атентат и млађа интелигенција: Случај Божидара В. Марковића” (PDF). Мешовита грађа: Miscellanea. 28: 203—223. 
  • Radojević, Mira (2008). „Stereotipi o jugoslovenstvu”. Myths and stereotypes of the nationalism in ex Yugoslavia. Salzburg: Institute for historical justice and reconciliation. стр. 43—52. 
  • Радојевић, Мира (2008). „Биографије и њихови извори”. Зборник радова са стручних скупова секције историчара Музејског друштва Србије (PDF). 6. Краљево: Народни музеј. стр. 79—83. 
  • Радојевић, Мира (2008). „Цивили и официри: Искуство Самосталне радикалне странке (1903)”. Војноисториjски гласник. 58 (1): 25—37. 
  • Radojević, Mira (2009). „Božidar (Boža) Marković i Hrvati”. Hrvatsko-srpski odnosi: Politička saradnja i nacionalne manjine. Sremska Kamenica: Fakultet za evropske pravno-političke studije. стр. 21—29. 
  • Radojević, Mira (2010). „Jugoslovenska politička emigracija i disidentstvo u Jugoslaviji (podrška Saveza "Oslobođenje" demokratskoj opoziciji)”. Disidentstvo u suvremenoj povijesti. Zagreb: Hrvatski institut za povijest. стр. 271—291. 
  • Radojević, Mira (2010). „Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakića i Milana Ćurčina”. Hrvatsko-srpska saradnja u politici i kulturi u 20. veku (PDF). Novi Sad-Golubić: Centar za istoriju, demokratiju i pomirenje; Udruga za povijest, suradnju i pomirenje. стр. 9—27. 
  • Радојевић, Мира (2010). „Емигрантска влада Краљевине Југославије о југословенско-совјетским односима (погледи Милана Гавриловића)”. Ослобођење Београда 1944: Зборник радова. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 31—51. 
  • Радојевић, Мира (2010). „Други светски рат у савременој историографији”. Домети српске и европске историографије у последње две деценије (1990-2009). Београд: Удружење наставника "Доситеј Обрадовић". стр. 211—220. 
  • Радојевић, Мира (2010). „Живети и радити у емиграцији: Савез "Ослобођење" (1949-1990)”. Југославија у хладном рату: Прилози истраживањима. Београд: Институт за новију историју Србије. стр. 97—110. 
  • Радојевић, Мира (2010). „Милорад Драшковић у Првом светском рату” (PDF). Наша прошлост. 11: 9—30. 
  • Радојевић, Мира (2011). „Савремена српска историографија о југословенско-совјетским односима у Другом светском рату”. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја XX века. Београд: САНУ. стр. 205—218. 
  • Радојевић, Мира (2011). „Српско-чешка сарадња током Другог светског рата”. Од Мораве до Мораве: Из историје чешко-српских односа. 2. Нови Сад-Brno: Матица српска, Matica moravská. стр. 141—159. 
  • Radojević, Mira (2011). „Raspad Jugoslavije u udžbenicima istorije”. Srpsko-hrvatski odnosi u XX veku - dvadeset godina od početka rata. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 211—221. 
  • Radojević, Mira (2011). „Jugoslovenska posleratna emigracija i Josip Broz Tito: Naša reč o sukobu sa IB-om 1948-1949”. Tito - viđenja i tumačenja: Zbornik radova. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, Arhiv Jugoslavije. стр. 101—116. 
  • Радојевић, Мира (2011). „О идеји српско-бугарског јединства током Првог светског рата: Прилог проучавању”. Први светски рат и Балкан - 90 година касније. Београд: Институт за стратегијска истраживања. стр. 19—32. 
  • Радојевић, Мира (2012). „Емигрантска влада Краљевине Југославије о страдању Срба у Независној Држави Хрватској (1941-1943): Погледи и залагања Милана Грола”. Глас САНУ. 420 (16): 465—494. 
  • Radojević, Mira (2012). „On the problem of democracy and parliamentarianism in Yugoslavia between the two world wars”. Историјски записи. 85 (3-4): 99—110. 
  • Радојевич, Мира (2012). „Югославянская государственная и национальная идея в период Первой мировой войны”. Народы Габсбургской монархии в 1914-1920 гг. (PDF). 1. Москва: Квадрига. стр. 397—404. 
  • Радојевић, Мира (2012). „Југословенска идеја као део југословенског културног наслеђа”. Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Beograd: Filozofski fakultet. стр. 21—37. 
  • Радојевић, Мира (2012). „Милан Гавриловић о идеји балканске заједнице 1941-1945” (PDF). Наша прошлост. 13: 175—187. 
  • Радојевић, Мира (2013). „Сима Марковић против "Обзнане" (1920-1921)”. Друштвено-политичка и научна мисао и делатност Симе Марковића. Београд: САНУ. стр. 91—115. 
  • Radojević, Mira (2014). „Savez "Oslobođenje" o spoljnoj politici jugoslovenske države (1948-1961)”. Annales: Anali za istrske in mediteranske študije. 24 (4): 681—690. 
  • Радојевић, Мира (2014). „Краљевина Србија и њене савезнице 1914. године”. Црна Гора у Првом свјетском рату: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа. стр. 29—53. 
  • Радојевић, Мира (2014). „Српско-руски односи (1914-1990)”. Руски некропољ у Београду: Знамење историјског пријатељства. Београд: Институт за политички и економски дијалог. стр. 46—63. 
    • Радојевич, Мира (2014). „Сербско-русские отношения (1914-1990)”. Русский некрополь в Белграде: Символ исторической дружбы. Белград: Институт политического и экономического диалога. стр. 48—67. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Јован М. Јовановић и питање одговорности Србије за изазивање Првог светског рата”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 203—220. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Јован Цвијић у друштвено-политичком животу српске и југословенске државе”. Јован Цвијић: Живот, дело, време (PDF). Београд: САНУ. стр. 79—95. 
    • Radojević, Mira (2015). „Jovan Cvijić in social and political life of the Serbian and Yugoslav States”. Jovan Cvijić: Life, work, times. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 79—95. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Страна мемоаристика о Србији у Великом рату (1914-1918)”. Православни свет и Први светски рат. Београд: Православни богословски факултет. стр. 303—316. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Љубомир Љуба Стојановић”. Срби 1903-1914: Историја идеја. Београд: Clio. стр. 627—646. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Драгиша Васић и Совјетска Русија” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 92: 77—91. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Србија 1914”. Први светски рат: Зборник радова. Нови Сад: Матица српска. стр. 201—210. 
  • Радојевић, Мира (2015). „Преписка српских интелектуалаца као извор за историју Првог светског рата - из ратних писама Јована М. Жујовића 1915-1918”. Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године. Београд: Институт за политичке студије. стр. 211—246. 
  • Радојевић, Мира (2016). „Мемоари кнеза Трубецког као извор за историју Србије у Првом светском рату”. Србија и геополитичке прилике у Европи 1914. године. Београд: САНУ. стр. 185—208. 
  • Радојевић, Мира (2016). „Пред избором: Српска политичка емиграција на крају Другог светског рата”. Војноисториjски гласник. 66 (2): 156—181. 
  • Радојевић, Мира (2016). „Љуба Стојановић у полемици с "Новом Европом"”. Ужички зборник. 40: 23—56. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Чешке теме у Српском књижевном гласнику (1920-1938)”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр. 237—259. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Искушења савремене српске историографије”. Studia Balkanica Bohemo-Slovaca. 7. Brno: Moravské zemské muzeum. стр. 65—78. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Из преписке Саве Косановића”. Зборник о Србима у Хрватској. 11: 87—100. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Емигрантска влада Краљевине Југославије и мађарски злочини у Бачкој (1941-1944)”. Споменица академику Чедомиру Попову. Нови Сад: Матица српска. стр. 553—586. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Самостална радикална странка у борби за препород унутрашње управе (1901-1914)”. Држава и политике управљања: 18-20. век. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 103—121. 
  • Radojević, Mira (2017). „Die Oktoberrevolution in der jugoslawischen (serbischen) Historiografie”. Arbeit, Bewegung, Geschichte: Zeitschrift für historische Studien. 16 (1): 81—100. 
  • Радојевић, Мира (2017). „Јован Цвијић и Југословенска демократска лига (1918-1919)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 95: 47—70. 
  • Радојевић, Мира (2018). „Демократска странка и споразум Цветковић-Мачек”. Глас САНУ. 428 (18): 513—532. 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • "Мира Радојевић", у: Енциклопедија српске историографије, Београд 1997, pp. 604-605.

Спољашње везе[уреди]