Павле Давидовић — разлика између измена
Cat-a-lot: премештање из Категорија:Српска историја под Отоманском влашћу у Категорија:Српска историја под османском влашћу |
м razne izmene |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Војно лице |
{{Инфокутија Војно лице |
||
| име = Павле Давидовић |
| име = Павле Давидовић |
||
| слика = |
| слика = |
||
| Ред 27: | Ред 27: | ||
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[велике сеобе Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је барон, а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[пук|регименте]]. |
Потиче из српске породице која је стигла у [[Угарска|Угарску]] у време [[велике сеобе Срба|сеобе]] под [[Арсеније III Црнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]]. У војску је ступио 1757. као [[добровољац]]. За време [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња [[Пољска]]) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала [[Палавичини]]ја могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда [[Марија Терезија|Марије Терезије]]. 1780. постао је барон, а 1783. [[пуковник]] [[Петроварадин]]ске [[пук|регименте]]. |
||
Учествовао је у аустро-турском рату 1788—1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. |
Учествовао је у аустро-турском рату 1788—1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта [[Шабац|Шапца]] да се преда и сам преузео команду над градом. Године 1789. учествовао је у заузећу [[Београд]]а, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора. |
||
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]]. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро. |
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном]]. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (-{Feldzeugmeister}-). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро. |
||
Верзија на датум 12. јануар 2020. у 09:11
 |
| Павле Давидовић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1737 |
| Место рођења | Будим, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 18. фебруар 1814. (76/77 год.) |
| Место смрти | Коморан, Аустријско царство |
Павле Давидовић (Будим, 1737 — 18. фебруар 1814, Коморан), барон и аустријски генерал.
Потиче из српске породице која је стигла у Угарску у време сеобе под Арсенијем III Чарнојевићем. У војску је ступио 1757. као добровољац. За време Седмогодишњег рата промовисан је за капетана и мајора (1771). За време Рата за баварско наслеђе одликовао се у више прилика, а нарочито приликом заузимања града Бистрица (данашња Пољска) када је са сабљом у руци и кроз ватру продро до капије тврђаве и отворио је, па је колона генерала Палавичинија могла да уђе унутра. За овај подвиг награђен је Витешким крстом реда Марије Терезије. 1780. постао је барон, а 1783. пуковник Петроварадинске регименте.
Учествовао је у аустро-турском рату 1788—1789. године. 24. априла 1788. убедио је турског команданта Шапца да се преда и сам преузео команду над градом. Године 1789. учествовао је у заузећу Београда, а затим са својим граничарима заузео Лешницу, Липницу, Лозницу и опсео тврђаву Соко. Због тих заслуга промовисан је јануара 1790. у чин генерал-мајора.
Учествовао је у кампањама у Холандији и Италији, у рату са Наполеоном. 1806. извршио је инспекцију српских положаја и посетио Петроварадин и Земун. У мају 1807. унапређен је у чин генерала (Feldzeugmeister). Последњи положај био је гувернера Коморана, на коме је и умро.