Александар Винербергер — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{Сређивање|Mашински превод}}
{{Сређивање|Mашински превод}}
'''Александар Винербергер''' (8. децембра 1891., [[Беч]]   - 5. јануара 1955. [[Салцбург]]) је био аустријски хемијски инжењер који је 19 година радио у хемијским компанијама СССР-а. Док је радио у Харкову, створио је серију фотографија о [[Голодомор|Голодомору]] 1932-1933, које су фотографски докази о масовној вештачки и наменски изазваној глади украјинског народа у то време.
'''Александар Винербергер''' (8. децембра 1891., [[Беч]]   - 5. јануара 1955. [[Салцбург]]) је био аустријски хемијски инжењер који је 19 година радио у хемијским компанијама СССР-а. Док је радио у Харкову, створио је серију фотографија о [[Голодомор]]у 1932-1933, које су фотографски докази о масовној вештачки и наменски изазваној глади украјинског народа у то време.


== Живот ==
== Живот ==
Алекандер Винербергер рођен је у Бечу 1891. године у породици мешовитог порекла. Упркос чињеници да је његов отац био Јеврејин, а мајка Чеха, сам Александар се сматрао аустријским и атеистом. <ref name="BBC">
Алекандер Винербергер рођен је у Бечу 1891. године у породици мешовитог порекла. Упркос чињеници да је његов отац био Јеврејин, а мајка Чеха, сам Александар се сматрао аустријским и атеистом. <ref name="BBC">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>


Од 1910. до 1914. године студирао је на Филозофском факултету [[Универзитет у Бечу|Универзитета у Бечу]].
Од 1910. до 1914. године студирао је на Филозофском факултету [[Универзитет у Бечу|Универзитета у Бечу]].


Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] мобилизован је у [[Austrougarska vojska|аустроугарску војску]], учествовао у борбама против руске војске и заробљен је 1915. године.
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] мобилизован је у [[Austrougarska vojska|аустроугарску војску]], учествовао у борбама против руске војске и заробљен је 1915. године.


1917. године дозвољено му је пресељење у Москву, где је са пријатељима основао хемијску лабораторију. Јесени 1919. покушао је да побегне из совјетске Русије у Аустрију преко Естоније користећи лажне документе, али није успео: у [[Псков|Пскову]] га је ухапсила Чека. Винербергер је осуђен за шпијунажу. Велики део 1920-их провео је у затвору [[Лубјанка (зграда)|Лубјанка]] у Москви. <ref name="Marochko">
Године 1917. дозвољено му је пресељење у Москву, где је са пријатељима основао хемијску лабораторију. Јесени 1919. покушао је да побегне из совјетске Русије у Аустрију преко Естоније користећи лажне документе, али није успео: у [[Псков]]у га је ухапсила Чека. Винербергер је осуђен за шпијунажу. Велики део 1920-их провео је у затвору [[Лубјанка (зграда)|Лубјанка]] у Москви. <ref name="Marochko">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref> За време боравка у затвору, совјетска влада је ценила његове способности као хемичара, који је запошљавао стране затворенике који су радили у производњи. Винербергер су именовали инжењером за производњу лакова и боја, а касније су радили у фабрикама експлозива. <ref name="Memorial">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref> За време боравка у затвору, совјетска влада је ценила његове способности као хемичара, који је запошљавао стране затворенике који су радили у производњи. Винербергер су именовали инжењером за производњу лакова и боја, а касније су радили у фабрикама експлозива. <ref name="Memorial">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>


1927. раскинуо је његов брак са Јосефине Ронимојс. Бивша супруга је заједно са ћерком Аннемарие и сином Александром остала у Естонији (касније се Аннемарие преселила у Аустрију).
1927. раскинуо је његов брак са Јосефине Ронимојс. Бивша супруга је заједно са ћерком Аннемарие и сином Александром остала у Естонији (касније се Аннемарие преселила у Аустрију).


Винербергер је посетио родбину у Бечу први пут од затвора 1928. године и оженио се Лилли Циммерманн, ћерком произвођача из [[Швехат|Швехата]]. По повратку у Москву, укинута су ограничења која су омогућила његовој жени да се пресели у Совјетски Савез. 1931. супрузи је дозвољено да се накратко врати у Беч, где је родила њихову ћерку Маргот.
Винербергер је посетио родбину у Бечу први пут од затвора 1928. године и оженио се Лилли Циммерманн, ћерком произвођача из [[Швехат]]а. По повратку у Москву, укинута су ограничења која су омогућила његовој жени да се пресели у Совјетски Савез. 1931. супрузи је дозвољено да се накратко врати у Беч, где је родила њихову ћерку Маргот.


Почетком 1930-их породица Виенербергер живела је у Москви, где је Александар имао положај у хемијској фабрици. 1932. године послан је у Љубучани (Московска област) на место техничког директора фабрике пластике, а 1933. премештен је на равноправно место у [[Харков|Харкову]] .
Почетком 1930-их породица Виенербергер живела је у Москви, где је Александар имао положај у хемијској фабрици. 1932. године послан је у Љубучани (Московска област) на место техничког директора фабрике пластике, а 1933. премештен је на равноправно место у [[Харков]]у .


=== Фотографски докази глади 1932 - 1933 ===
=== Фотографски докази глади 1932 - 1933 ===
[[Датотека:Famine_Kharkov_girl_and_goat_1933.jpg|десно|мини| Фотографија гладне девојке из Харкова једна је од најпознатијих фотографија [[Голодомор|голодомора]] (Александар Винербергер). ]]
[[Датотека:Famine_Kharkov_girl_and_goat_1933.jpg|десно|мини| Фотографија гладне девојке из Харкова једна је од најпознатијих фотографија [[голодомор]]а (Александар Винербергер). ]]
Живећи у [[Харков|Харкову]], тада главном граду Украјинског ССР-а, Винербергер је био сведок велике глади и фотографирао призоре које је виђао на градским улицама, упркос томе што је [[НКВД]] пријетио хапшењем. <ref name="Marochko">
Живећи у [[Харков]]у, тада главном граду Украјинског ССР-а, Винербергер је био сведок велике глади и фотографирао призоре које је виђао на градским улицама, упркос томе што је [[НКВД]] пријетио хапшењем. <ref name="Marochko">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>


Током боравка у Харкову, Александар Винербергер потајно је створио око 100 фотографија града током Голодомора. Његове фотографије приказују редове гладних људи у продавницама, гладују децу, тела људи који су умрли од глади на улицама Харкова и масовну гробницу жртава глади. Инжењер је своје фотографије створио помоћу немачке камере Лејка, коју су му вероватно пренели пријатељи из иностранства. <ref name="BBC">
Током боравка у Харкову, Александар Винербергер потајно је створио око 100 фотографија града током Голодомора. Његове фотографије приказују редове гладних људи у продавницама, гладују децу, тела људи који су умрли од глади на улицама Харкова и масовну гробницу жртава глади. Инжењер је своје фотографије створио помоћу немачке камере Лејка, коју су му вероватно пренели пријатељи из иностранства. <ref name="BBC">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>


Одлазећи у Аустрију 1934. године, Винербергер је негативу послао дипломатском поштом уз помоћ аустријске амбасаде. Аустријске дипломате инсистирале су на таквој опрези, јер постоји велика вероватноћа да се на граници претражи лична ствар, а евентуално откривање фотографија може му угрозити живот. По повратку у Беч, Винербергер је поклонио слике кардиналу Теодору Инницеру, који их је заједно са генералним секретаром Међународног комитета националних мањина Евалдом Аммендејем представио [[Друштво народа|Лиги нација]]. <ref name="BBC">
Одлазећи у Аустрију 1934. године, Винербергер је негативу послао дипломатском поштом уз помоћ аустријске амбасаде. Аустријске дипломате инсистирале су на таквој опрези, јер постоји велика вероватноћа да се на граници претражи лична ствар, а евентуално откривање фотографија може му угрозити живот. По повратку у Беч, Винербергер је поклонио слике кардиналу Теодору Инницеру, који их је заједно са генералним секретаром Међународног комитета националних мањина Евалдом Аммендејем представио [[Друштво народа|Лиги нација]]. <ref name="BBC">
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>
Morate navesti '''''naslov = ''''' i '''''url = '''''<nowiki> dok rabite {{</nowiki>[[Predložak:Citiranje www|Citiranje www]]<nowiki>}},</nowiki></ref>


1934. Патриотски фронт у Аустрији објавио је фотографије Виенербергера у малом памфлету под називом "Rußland, wie es wirklich ist" (Русија каква заиста јесте), али без приписивања. <ref>Rußland, wie es wirklich ist!, hrsg. v. der Vaterländischen Front, für den Inhalt verantwortlich: Dr. Ferdinand Krawiec, Wien 1934, 16 S. </ref>
1934. Патриотски фронт у Аустрији објавио је фотографије Виенербергера у малом памфлету под називом "Rußland, wie es wirklich ist" (Русија каква заиста јесте), али без приписивања. <ref>Rußland, wie es wirklich ist!, hrsg. v. der Vaterländischen Front, für den Inhalt verantwortlich: Dr. Ferdinand Krawiec, Wien 1934, 16 S. </ref>


Фотографије Виенербергера први пут су јавно доступне 1935. године захваљујући публикацији у књизи "Треба ли Русија да гладује?" (Muss Russland Hungern) Евалда Амменде; име аутора фотографија није било споменуто због бриге за сигурност аутора. <ref>Dr. Ewald Ammende, Muß Rußland hungern? Menschen- und Völkerschicksale in der Sowjetunion, Wien 1935, XXIII, 355 Seiten. Mit 22 Abb</ref> Александар Винербергер је 1939. објавио своју властиту књигу мемоара о животу у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] у Аустрији, у којој су два поглавља посвећена Голодомору. <ref>Alexander Wienerberger, Hart auf hart. 15 Jahre Ingenieur in Sowjetrußland. Ein Tatsachenbericht, Salzburg 1939</ref> Фотографије су уврштене у његове мемоаре објављене 1942. године. <ref>Alexander Wienerberger, Um eine Fuhre Salz im GPU-Keller. Erlebnisse eines deutschen Ingenieurs in Sowjetrussland, mit Zeichnungen von Günther Büsemeyer, Gütersloh [1942], 32 S.</ref>
Фотографије Виенербергера први пут су јавно доступне 1935. године захваљујући публикацији у књизи "Треба ли Русија да гладује?" (Muss Russland Hungern) Евалда Амменде; име аутора фотографија није било споменуто због бриге за сигурност аутора. <ref>Dr. Ewald Ammende, Muß Rußland hungern? Menschen- und Völkerschicksale in der Sowjetunion, Wien 1935, XXIII, 355 Seiten. Mit 22 Abb</ref> Александар Винербергер је 1939. објавио своју властиту књигу мемоара о животу у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] у Аустрији, у којој су два поглавља посвећена Голодомору. <ref>Alexander Wienerberger, Hart auf hart. 15 Jahre Ingenieur in Sowjetrußland. Ein Tatsachenbericht, Salzburg 1939</ref> Фотографије су уврштене у његове мемоаре објављене 1942. године. <ref>Alexander Wienerberger, Um eine Fuhre Salz im GPU-Keller. Erlebnisse eines deutschen Ingenieurs in Sowjetrussland, mit Zeichnungen von Günther Büsemeyer, Gütersloh [1942], 32 S.</ref>


1944. Винербергер је био официр за везу [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке војске]]. Након рата, успео је да избегне пребацивање у совјетске трупе - завршио је у америчкој окупацијској зони у [[Салцбург|Салцбургу]], где је умро 1955. <ref name="vogl">[https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Josef Vogl. Alexander Wienerberger — Fotograf des Holodomor. In: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (Hrsg.), Feindbilder, Wien 2015 (= Jahrbuch 2015), S. 259—272]</ref>
1944. Винербергер је био официр за везу [[Руска ослободилачка армија|Руске ослободилачке војске]]. Након рата, успео је да избегне пребацивање у совјетске трупе - завршио је у америчкој окупацијској зони у [[Салцбург]]у, где је умро 1955. <ref name="vogl">[https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Josef Vogl. Alexander Wienerberger — Fotograf des Holodomor. In: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (Hrsg.), Feindbilder, Wien 2015 (= Jahrbuch 2015), S. 259—272]</ref>


Тренутно су фотографије Виенербергера објављене у многим другим радовима и посебно су изложене у Канадском музеју људских права у [[Винипег|Виннипегу]]. <gallery mode="packed" heights="160px">
Тренутно су фотографије Виенербергера објављене у многим другим радовима и посебно су изложене у Канадском музеју људских права у [[Винипег|Виннипегу]]. <gallery mode="packed" heights="160px">
Ред 57: Ред 57:
=== На украјинском ===
=== На украјинском ===


* [https://indonesia.mfa.gov.ua/ua/press-center/photos/1975-golodomorznimki-avstrijsykogo-fotografa-amatora-zobrazhennya-zhertv-miscy-masovih-pohovany-na-okolicyah-kharkova-ta-vimerle-vid-golodu-selo Голодомор - Знімки австрійського фотографа-аматора, зображення жертв, місць масових поховань на околицях Харкова та вимерле від голоду село.] МЗС України
* [https://indonesia.mfa.gov.ua/ua/press-center/photos/1975-golodomorznimki-avstrijsykogo-fotografa-amatora-zobrazhennya-zhertv-miscy-masovih-pohovany-na-okolicyah-kharkova-ta-vimerle-vid-golodu-selo Голодомор - Знімки австрійського фотографа-аматора, зображення жертв, місць масових поховань на околицях Харкова та вимерле від голоду село.] МЗС України
* [https://holodomormuseum.org.ua/news-museji/aleksandr-vinerberger-u-spogadakh-donki/ Александр Вінербергер у спогадах доньки.] Національний музей Голодомору-геноциду BBC Україна
* [https://holodomormuseum.org.ua/news-museji/aleksandr-vinerberger-u-spogadakh-donki/ Александр Вінербергер у спогадах доньки.] Національний музей Голодомору-геноциду BBC Україна
* [https://www.bbc.com/ukrainian/features-46142055 Це був геноцид: історія британської фотохудожниці, яка ширить пам'ять про Голодомор]
* [https://www.bbc.com/ukrainian/features-46142055 Це був геноцид: історія британської фотохудожниці, яка ширить пам'ять про Голодомор]
Ред 73: Ред 73:
* [https://holodomormuseum.org.ua/en/archive/holodomor-in-kharkiv-region-photo-by-alexander-wienerberger/ Holodomor u Harkovskoj regiji.] [https://holodomormuseum.org.ua/en/archive/holodomor-in-kharkiv-region-photo-by-alexander-wienerberger/ Fotografiju Aleksandra Wienerbergera]
* [https://holodomormuseum.org.ua/en/archive/holodomor-in-kharkiv-region-photo-by-alexander-wienerberger/ Holodomor u Harkovskoj regiji.] [https://holodomormuseum.org.ua/en/archive/holodomor-in-kharkiv-region-photo-by-alexander-wienerberger/ Fotografiju Aleksandra Wienerbergera]
* [http://samarajadepearce.files.wordpress.com/2013/05/plain-text-section1.pdf Alexander Wienerberger: Sjećanja njegove kćeri] [preuzeto 20.10.2013].
* [http://samarajadepearce.files.wordpress.com/2013/05/plain-text-section1.pdf Alexander Wienerberger: Sjećanja njegove kćeri] [preuzeto 20.10.2013].
* [http://britishphotohistory.ning.com/profiles/blogs/alexander-wienerberger Alexander Wienerberger]
* [http://britishphotohistory.ning.com/profiles/blogs/alexander-wienerberger Alexander Wienerberger]
* [https://www.rferl.org/a/holodomor-ukraine/25174454.html Ukrajinski holodomor očima Austrije]
* [https://www.rferl.org/a/holodomor-ukraine/25174454.html Ukrajinski holodomor očima Austrije]
* [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Josef Vogl.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Alexander Wienerberger &nbsp; - Fotograf des Holodomor.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf U: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (Hrsg.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf ), Feindbilder, Wien 2015 (= Jahrbuch 2015), S. 259—272]
* [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Josef Vogl.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf Alexander Wienerberger &nbsp; - Fotograf des Holodomor.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf U: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (Hrsg.] [https://www.doew.at/cms/download/dvnt7/jb2015_vogl.pdf ), Feindbilder, Wien 2015 (= Jahrbuch 2015), S. 259—272]

Верзија на датум 18. јануар 2020. у 09:43

Александар Винербергер (8. децембра 1891., Беч   - 5. јануара 1955. Салцбург) је био аустријски хемијски инжењер који је 19 година радио у хемијским компанијама СССР-а. Док је радио у Харкову, створио је серију фотографија о Голодомору 1932-1933, које су фотографски докази о масовној вештачки и наменски изазваној глади украјинског народа у то време.

Живот

Алекандер Винербергер рођен је у Бечу 1891. године у породици мешовитог порекла. Упркос чињеници да је његов отац био Јеврејин, а мајка Чеха, сам Александар се сматрао аустријским и атеистом. [1]

Од 1910. до 1914. године студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Бечу.

Током Првог светског рата мобилизован је у аустроугарску војску, учествовао у борбама против руске војске и заробљен је 1915. године.

Године 1917. дозвољено му је пресељење у Москву, где је са пријатељима основао хемијску лабораторију. Јесени 1919. покушао је да побегне из совјетске Русије у Аустрију преко Естоније користећи лажне документе, али није успео: у Пскову га је ухапсила Чека. Винербергер је осуђен за шпијунажу. Велики део 1920-их провео је у затвору Лубјанка у Москви. [2] За време боравка у затвору, совјетска влада је ценила његове способности као хемичара, који је запошљавао стране затворенике који су радили у производњи. Винербергер су именовали инжењером за производњу лакова и боја, а касније су радили у фабрикама експлозива. [3]

1927. раскинуо је његов брак са Јосефине Ронимојс. Бивша супруга је заједно са ћерком Аннемарие и сином Александром остала у Естонији (касније се Аннемарие преселила у Аустрију).

Винербергер је посетио родбину у Бечу први пут од затвора 1928. године и оженио се Лилли Циммерманн, ћерком произвођача из Швехата. По повратку у Москву, укинута су ограничења која су омогућила његовој жени да се пресели у Совјетски Савез. 1931. супрузи је дозвољено да се накратко врати у Беч, где је родила њихову ћерку Маргот.

Почетком 1930-их породица Виенербергер живела је у Москви, где је Александар имао положај у хемијској фабрици. 1932. године послан је у Љубучани (Московска област) на место техничког директора фабрике пластике, а 1933. премештен је на равноправно место у Харкову .

Фотографски докази глади 1932 - 1933

Фотографија гладне девојке из Харкова једна је од најпознатијих фотографија голодомора (Александар Винербергер).

Живећи у Харкову, тада главном граду Украјинског ССР-а, Винербергер је био сведок велике глади и фотографирао призоре које је виђао на градским улицама, упркос томе што је НКВД пријетио хапшењем. [2]

Током боравка у Харкову, Александар Винербергер потајно је створио око 100 фотографија града током Голодомора. Његове фотографије приказују редове гладних људи у продавницама, гладују децу, тела људи који су умрли од глади на улицама Харкова и масовну гробницу жртава глади. Инжењер је своје фотографије створио помоћу немачке камере Лејка, коју су му вероватно пренели пријатељи из иностранства. [1]

Одлазећи у Аустрију 1934. године, Винербергер је негативу послао дипломатском поштом уз помоћ аустријске амбасаде. Аустријске дипломате инсистирале су на таквој опрези, јер постоји велика вероватноћа да се на граници претражи лична ствар, а евентуално откривање фотографија може му угрозити живот. По повратку у Беч, Винербергер је поклонио слике кардиналу Теодору Инницеру, који их је заједно са генералним секретаром Међународног комитета националних мањина Евалдом Аммендејем представио Лиги нација. [1]

1934. Патриотски фронт у Аустрији објавио је фотографије Виенербергера у малом памфлету под називом "Rußland, wie es wirklich ist" (Русија каква заиста јесте), али без приписивања. [4]

Фотографије Виенербергера први пут су јавно доступне 1935. године захваљујући публикацији у књизи "Треба ли Русија да гладује?" (Muss Russland Hungern) Евалда Амменде; име аутора фотографија није било споменуто због бриге за сигурност аутора. [5] Александар Винербергер је 1939. објавио своју властиту књигу мемоара о животу у Совјетском Савезу у Аустрији, у којој су два поглавља посвећена Голодомору. [6] Фотографије су уврштене у његове мемоаре објављене 1942. године. [7]

1944. Винербергер је био официр за везу Руске ослободилачке војске. Након рата, успео је да избегне пребацивање у совјетске трупе - завршио је у америчкој окупацијској зони у Салцбургу, где је умро 1955. [8]

Тренутно су фотографије Виенербергера објављене у многим другим радовима и посебно су изложене у Канадском музеју људских права у Виннипегу.

Референце

  1. ^ а б в Morate navesti naslov = i url = dok rabite {{Citiranje www}},
  2. ^ а б Morate navesti naslov = i url = dok rabite {{Citiranje www}},
  3. ^ Morate navesti naslov = i url = dok rabite {{Citiranje www}},
  4. ^ Rußland, wie es wirklich ist!, hrsg. v. der Vaterländischen Front, für den Inhalt verantwortlich: Dr. Ferdinand Krawiec, Wien 1934, 16 S.
  5. ^ Dr. Ewald Ammende, Muß Rußland hungern? Menschen- und Völkerschicksale in der Sowjetunion, Wien 1935, XXIII, 355 Seiten. Mit 22 Abb
  6. ^ Alexander Wienerberger, Hart auf hart. 15 Jahre Ingenieur in Sowjetrußland. Ein Tatsachenbericht, Salzburg 1939
  7. ^ Alexander Wienerberger, Um eine Fuhre Salz im GPU-Keller. Erlebnisse eines deutschen Ingenieurs in Sowjetrussland, mit Zeichnungen von Günther Büsemeyer, Gütersloh [1942], 32 S.
  8. ^ Josef Vogl. Alexander Wienerberger — Fotograf des Holodomor. In: Dokumentationsarchiv des österreichischen Widerstandes (Hrsg.), Feindbilder, Wien 2015 (= Jahrbuch 2015), S. 259—272

Спољашње везе

На украјинском

На другим језицима