Сардички сабор — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Basilica of Hagia Sofia, Bulgaria.jpg|мини|Базилика свете Софије у Софији]]
[[Датотека:Basilica of Hagia Sofia, Bulgaria.jpg|мини|[[Света Софија (Софија)|Базилика свете Софије]] у Софији]]
'''Помесни сабор Сардички''' је одржан [[343]]. године у Сардици, данашњој [[Софија|Софији]]. Сабор је држан под заштитом западног [[Констанс I|цара Констанса]], који је био присталица одлука [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]]. Сабор је вратио на катедре [[Православље|православне]] [[епископ]]е истока, прогнане од [[аријанство|аријанаца]], а међу њима и Св. [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]]. Сабор је донео двадест један [[канон]]. Један од учесника био је [[Гауденције (епископ Наисуса)]].
'''Помесни сабор Сардички''' је одржан [[343]]. године у Сардици, данашњој [[Софија|Софији]]. Сабор је држан под заштитом западног [[Констанс I|цара Констанса]], који је био присталица одлука [[Први васељенски сабор|Првог васељенског сабора]]. Сабор је вратио на катедре [[Православље|православне]] [[епископ]]е истока, прогнане од [[аријанство|аријанаца]], а међу њима и Св. [[Атанасије Александријски|Атанасија Александријског]]. Сабор је донео двадест један [[канон]]. Један од учесника био је [[Гауденције (епископ Наисуса)]].



Верзија на датум 11. октобар 2020. у 01:27

Базилика свете Софије у Софији

Помесни сабор Сардички је одржан 343. године у Сардици, данашњој Софији. Сабор је држан под заштитом западног цара Констанса, који је био присталица одлука Првог васељенског сабора. Сабор је вратио на катедре православне епископе истока, прогнане од аријанаца, а међу њима и Св. Атанасија Александријског. Сабор је донео двадест један канон. Један од учесника био је Гауденције (епископ Наисуса).

Из потписа владика испод дјела Сардичког сабора (данас Софија) 343. године (по Јастребову 347. г.), видимо владике: у Солуну - Аеција, у Скопљу (Дарданија) - Порегодија, у Улцињу - Македонија, у Деоклеанопољу (Дукља, Скадар?) - Басуса. [1]

Види још

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 504. Београд: Службени гласник.