Улцињ

Улцињ
Улцињ - поглед са тврђаве
Грб
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Улцињ
Становништво
— (2011)	10.707
Географске карактеристике
Координате	41°55′28″ СГШ; 19°12′25″ ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Улцињ Улцињ на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85360 85361 85362
Позивни број	030
Регистарска ознака	UL

Улцињ (алб. Ulqin или Ulqini) је градско насеље у општини Улцињ, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 10.707 становника (према попису из 2003. било је 10.828 становника).

Етимологија

Према једној теорији, Улцињ се прво звао Колхинон, по грчким колонистима из Колхиде, који су га основали. Римљани су га звали Kolhinium. Од тога Кол-хинијума касније настаје Ул-цињ. О имену Улцињ је писано у никшићким новинама „Невесиње“ из 1899. године, број 21. „Мајков. Ђ. Даничић, који је превео Мајкова, не употребљава ни Уњин ни Улцињ, него Оцињ, који и одговара старосрпском Лицин, јер се српско Л претворило у О. Прва имена мора да долазе од тал. Dulcigno. По цијелом приморју не чује се друкчије него Оцињ." Иларион Руварац у „Монтенегрини“ из 1899. г. на 72. страни помиње Оцињ и Бар.

Демографија

Стари део Улциња

У насељу Улцињ живи 7.810 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 2.916 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,67.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4.385 1953. 4.919 1961. 5.705 1971. 7.459 1981. 9.140 1991. 11.144 10.025 2003. 12.827 10.828 2011. 10.707

Национални састав према попису из 2003.‍
Албанци			6.658	61,48 %
Црногорци			1.868	17,25 %
Срби			1.168	10,78 %
Муслимани			436	4,02 %
Бошњаци			262	2,41 %
Роми			115	1,06 %
Хрвати			48	0,44 %
Југословени			13	0,12 %
Мађари			12	0,11 %
непознато			31	0,28 %

Национални састав према попису из 2011.‍
Албанци			6.520	60,89 %
Црногорци			1.828	17,07 %
Срби			915	8,55 %
Муслимани			541	5,05 %
Бошњаци			241	2,25 %
Роми			155	1,45 %
неизјашњени			217	2,03 %

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	13			17
80+	70			80
75—79	94			146
70—74	159			195
65—69	222			246
60—64	267			250
55—59	251			248
50—54	349			363
45—49	417			395
40—44	356			395
35—39	335			355
30—34	335			352
25—29	357			370
20—24	425			392
15—19	486			448
10—14	459			422
5—9	411			417
0—4	382			349
Просек :	352			112

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 960 1.056 1.280 1.690 2.294 2.892 3.153

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 2.916 370 484 441 680 510 263 112 25 16 15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.136	1.367	2.615	103	34	17
Женски	4.252	900	2.666	568	95	23
УКУПНО	8.388	2.267	5.281	671	129	40

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.825	37	5	93	88
Женски	1.000	5	0	17	34
УКУПНО	2.825	42	5	110	122
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	80	94	227	413	164
Женски	14	11	220	186	26
УКУПНО	94	105	447	599	190
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	16	31	206	77	43
Женски	17	18	90	148	74
УКУПНО	33	49	296	225	117
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	71	0	0	180
Женски	30	0	2	108
УКУПНО	101	0	2	288

Познате личности

• Ђурађ II Страцимировић Балшић, владар средњовековне Зете.
• Шабетај Цви, рабин и оснивач јеврејске шабетијанске секте, умро у Улцињу 1676. године
• Каплан Буровић, српски књижевник и албанолог

Види још

• Велика плажа (Улцињ)
• Мала плажа (Улцињ)
• Општина Улцињ

Литература

• Божић, Иван (1970). „Доба Балшића (други део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 49—133. 
• Божић, Иван (1970). „Зета у Деспотовини”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 135—275. 
• Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370. 
• Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Божић, Иван (1982). „Распад млетачког система у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 403—413. 
• Ковачевић, Јован (1967). „Од доласка Словена до краја XII вијека”. Историја Црне Горе (PDF). 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 279—444. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Зета у држави Немањића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—93. 
• Ћирковић, Сима (1970). „Доба Балшића (први део)”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 3—48. 
• Ћирковић, Сима (1981). „Осамостаљивање и успон дукљанске државе”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 180—196. 
• Спремић, Момчило (1982). „Припајање Зете Деспотовини и ширење млетачке власти у Приморју”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—204. 

Спољашње везе

• Чланак о Улцињу у Политикином Забавнику (језик: српски)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)