Бежаничко побрђе — разлика између измена

Бежаничко побрђе
Бежа́ницкая возвышенность
Бежаничко побрђе; Бежа́ницкая возвышенность
	Детаљ са Бежаничког побрђа
Географске карактеристике
Највиша тачка	брдо Липницкаја
Ндм. висина	339,1 m
Координате	56° 50′ 46″ С; 29° 24′ 43″ И / 56.846111° С; 29.411944° И 56° 50′ 46″ С; 29° 24′ 43″ И / 56.846111° С; 29.411944° И
Географија
	Бежаничко побрђе
Државе	Русија
Покрајине	Псковска област
Област	Источна Европа
Геологија
Врста планине	побрђе

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 12. мај 2021. у 14:38

Бежаничко побрђе (рус. Бежа́ницкая возвышенность) моренско је узвишење у виду побрђа у јужном делу Псковске области на западу европског дела Руске Федерације. Побрђе је смештено у међуречју Великаје и Ловата и представља развође између слива Нарве на западу и Неве на истоку. Побрђе је са три стране окружено низијама, на северу је Соротска, западу Псковска и на истоку Прииљмењска низија. На југу постепено прелази у Вјаземско побрђе.

Подручје има овалну форму издужену у смеру југоисток-северозапад у дужини од 86 километара, док је ширина у распону од 35 до 45 километара. Цело подручје обухвата територију површине од око 4.126 км². Највиша тачка је брдо Липницкаја са надморском висином од 339,1 метара, што је уједно и највиша тачка целе Псковске области.

Административно, подручје Бежаничког побрђа подељено је између Бежаничког, Новосокољничког, Локњанског, Пушкиногорског, Опочки и Новоржевског рејона.

На подручју Бежаничког побрђа свој ток започињу реке Великаја, Алоља, Локња, Ушча, Сорот са Љстом и друге. Ту се налази око 500 језера ледничког порекла, а ујезерене површине чине око 6% укупне површине побрђа.

Видети

Псковска област

Референце

Спољашње везе

География Псковской области / Данилов Н. А., Зубаков Р. А., Исаченков В. А., Лесненко В. К. — Л., Лениздат, 1974 г.
Бежа́ницкая возвышенность

@@ Ред 27: / Ред 27: @@
 Административно, подручје Бежаничког побрђа подељено је између [[бежанички рејон|Бежаничког]], [[новосокољнички рејон|Новосокољничког]], [[локњански рејон|Локњанског]], [[пушкиногорски рејон|Пушкиногорског]], [[опочки рејон|Опочки]] и [[новоржевски рејон|Новоржевског рејона]].
-На подручју Бежаничког побрђа свој ток започињу реке [[Великаја (река)|Великаја]], [[Алоља]], [[Локња]], [[Ушча]], [[Сорот]] са [[Љста (притока Сорота)|Љстом]] и друге. Ту се налази око 500 језера ледничког порекла, а ујезерене површине чине око 6 % укупне површине побрђа.
+На подручју Бежаничког побрђа свој ток започињу реке [[Великаја (река)|Великаја]], [[Алоља]], [[Локња]], [[Ушча]], [[Сорот]] са [[Љста (притока Сорота)|Љстом]] и друге. Ту се налази око 500 језера ледничког порекла, а ујезерене површине чине око 6% укупне површине побрђа.
 == Видети ==