Опочки рејон

Координате: 56° 43′ 00″ N 28° 39′ 00″ E / 56.71667° С; 28.65000° И / 56.71667; 28.65000
С Википедије, слободне енциклопедије
Опочки рејон
Опочецкий район
{{{caption2}}}
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјектПсковска област
Админ. центарОпочка
Статусопштински рејон
Оснивање1. август 1927.
Површина2.028,9 km2
Становништво2016.
 — број ст.16.902
 — густина ст.8,33 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице60
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Опочки рејон (рус. Опочецкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у југозападном делу Псковске области, односно на западу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Опочка. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2016 на територији рејона је живело 16.902 становника, или у просеку око 8,3 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Опочки рејон смештен је у југозападном делу Псковске области. Обухвата територију површине 2.028,9 км², и по том параметру налази се на 14. месту међу 24 рејона у области. Граничи се са Красногородским рејоном на северозападу, Пушкиногорским и Новоржевским на северу, на истоку је Бежанички, а на југоистоку Пустошки рејон. На југу се граничи са територијом Себешког рејона.

Целокупна рејонска територија налази се у сливном подручју реке Великаје која протиче преко Опочког рејона у смеру југ-север. Рељеф је углавном равничарски, и њиме доминира пространа Псковска низија која се пружа дуж обе обале Великаје. Крајњи западни део рејона је најнижи и ту се налазе бројна замочварена подручја и тресаве, док су источни делови нешто сувљи и благо заталасани. Најважније притоке Великаје на подручју рејона су Иса са Ветом са леве и Алоља, Шест и Кудка са Изгошком са десне стране. На крајњем југоистоку налазе се бројна мања језера ледничког порекла, а највећа међу њима су Веље и Каменоје.

Историја[уреди | уреди извор]

Опочки рејон успостављен је 1. августа 1927. као административна јединица тадашњег Псковског округа Лењинградске области. Рејон потом 1935. прелази под надлежност новоосноване Калињинске области (данас Тверска област). Године 1944. постаје делом новоосноване Великолушке области и у њеним границама остаје све до њеног укидања 1957. године, и од тада се налази у границама Псковске области.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 18.673 становника,[1] док је према процени из 2016. ту живело 16.902 становника, или у просеку 8,3 ст/км².[2] По броју становника Опочки рејон се налази на 8. месту у области. У административном центру рејона граду Опочки живе око две трећине од укупне рејонске популације.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2016.
42.685 35.165 31.491 29.002[3] 23.973[4] 18.673[1] 16.902*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

Према подацима са пописа из 2010. на подручју рејона регистровано је укупно 518 села (од којих је њих 150 било без становника, а у 154 села живело је мање од 5 становника). Рејон је административно подељен на 5 нижестепених општина, 4 сеоске и једну урбану. Једино градско насеље на подручју рејона је град Опочка.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Преко територије Опочког рејона пролази деоница међународног аутопута М20 који Санкт Петербург преко Пскова повезује са Витепском и Минском. Од Опочке води магистрални друм ка Себежу и Полацку.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ „Оценка численности постоянного населения по муниципальным образованиям Псковской области на 1 января 2016 года”. Архивирано из оригинала 16. 04. 2016. г. Приступљено 14. 4. 2016. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


56° 43′ 00″ N 28° 39′ 00″ E / 56.71667° С; 28.65000° И / 56.71667; 28.65000