Чаваш — разлика између измена

Верзија на датум 24. децембар 2010. у 13:34

Историја

Становништво

Извори

Види још

Спољашње везе

Чаваш
Чаваш;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Општина	Равно
Становништво
— 2013.	44
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 24″ С; 17° 57′ 12″ И / 42.9400° С; 17.9533° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Чаваш Чаваш на карти Босне и Херцеговине

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Чаваш је насељено место у Херцеговини, на рубу Поповог поља, 50 километара одТребиња. Административно припада општини Равно, која се налази у саставу Херцеговачко-неретванског кантона.

На дан 10. августа 1941. године, у Чавашу је живјело 150 становника српске националности. Према попису становништва 1991. године, у Чавашу је живело 44 становника, већином српске националности.

Глас Српске: Село Чаваш у тишини спава 11.8.2010. (језик: српски)
Радио телевизија Републике Српске: ЧАВАШ-ПОПОВО ПОЉЕ: СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ СРБЕ 11.8.2010. (језик: српски)
Радио телевизија Републике Српске: Чаваш-Попово Поље: служен помен за погинуле Србе 11.8.2010. (језик: српски)
Књига: "Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет - извор, "Попис по мјесним заједницама" - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

година пописа

Овај чланак везан за села у Босни и Херцеговини је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 52: / Ред 52: @@
 {{Клица-село-БиХ}}
 __БЕЗСАДРЖАЈА__
-<!-- Овај текст је потребно прегледати и средити,па уклопити његове делове у постојећи чланак.
+<!-- Овај текст је потребно прегледати и средити, па уклопити његове делове у постојећи чланак.
-Један од караванских путева ишао је од Хума код Требиња до Пољица,гдје прелази на десну обалу Требишњице у Поповом пољу,те преко Чаваша и Горњег Храсна према Стоцу и Благају. Римски пут ишао је од Нароне преко Горњег Храсна и Чаваша,те Величана у правцу Епидаура и Леусиниума,и на овом подручју налазе се разни остаци из римског доба. Ови каравани су ишли пољем љети јер је било без воде,док се зими ишло ободом поља и помињу се у илирском и римском периоду,а нарочито у вријеме Словена и отоманске владавине. Једно од неколико одморишта на том путу је била Губеровина на источној страни села Чавша.Губеровина је била једина жива вода на ширем подручју десне обале Требишњице и која није пресушивала ни за вријеме дугих сушних љета.Тај је простор био сав у зеленилу и био је погодан за одмор,напасање коња и ту су каравани одмарали и често ноћивали. Према причама из 16. вијека једна мања формација турских коњаника тзв. чавуша,која је вршила контролу територија одмарала се на Губеровини.Том приликом кроз звековачку валу(мањи кланац) привукла се непримјетно група наоружаних сељака из околних села,напали су ову турску формацију,побили их опљачкали и одвели им коње.Тада је погинуло и неколико сељака који су сахрањени у близини извора Губеровине... ...Предпоставља се да је само мјесто Чаваш добило по турској ријечи чавуш што значи коњаник,гласник,полицијски службеник који су надзирали дјелове које је окупирала отоманска империја,те дијелили награде и отказе и преносили вијести. Будући да су чавуши добијали земљу као награду за рад,могуће да је њима додијељена земља у посијед у предијелу Попова поља гдје се данас налази село Чаваш. Временом је ријеч чавуш пребацивањем нагласка са "у" на "а" и каснијим словенским претварањем постало Чаваш.
+Један од караванских путева ишао је од Хума код Требиња до Пољица, гдје прелази на десну обалу Требишњице у Поповом пољу, те преко Чаваша и Горњег Храсна према Стоцу и Благају. Римски пут ишао је од Нароне преко Горњег Храсна и Чаваша, те Величана у правцу Епидаура и Леусиниума, и на овом подручју налазе се разни остаци из римског доба. Ови каравани су ишли пољем љети јер је било без воде, док се зими ишло ободом поља и помињу се у илирском и римском периоду, а нарочито у вријеме Словена и отоманске владавине. Једно од неколико одморишта на том путу је била Губеровина на источној страни села Чавша. Губеровина је била једина жива вода на ширем подручју десне обале Требишњице и која није пресушивала ни за вријеме дугих сушних љета. Тај је простор био сав у зеленилу и био је погодан за одмор, напасање коња и ту су каравани одмарали и често ноћивали. Према причама из 16. вијека једна мања формација турских коњаника тзв. чавуша, која је вршила контролу територија одмарала се на Губеровини. Том приликом кроз звековачку валу(мањи кланац) привукла се непримјетно група наоружаних сељака из околних села, напали су ову турску формацију, побили их опљачкали и одвели им коње. Тада је погинуло и неколико сељака који су сахрањени у близини извора Губеровине... ... Предпоставља се да је само мјесто Чаваш добило по турској ријечи чавуш што значи коњаник, гласник, полицијски службеник који су надзирали дјелове које је окупирала отоманска империја, те дијелили награде и отказе и преносили вијести. Будући да су чавуши добијали земљу као награду за рад, могуће да је њима додијељена земља у посијед у предијелу Попова поља гдје се данас налази село Чаваш. Временом је ријеч чавуш пребацивањем нагласка са "у" на "а" и каснијим словенским претварањем постало Чаваш.
-Питомо село Чаваш, на ободу Поповог поља, око 50 километара од Требиња, у Херцеговини,Далмацији и Приморју сви знају као "мученичко мјесто", у коме су усташе 11. августа 1941. године, од 150 Срба-мјештана, убили 101 лице, с тим да је најмлађе имало неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породоце Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је само троје. Страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци, о чему је свједочио велики камени споменик невиним жртвама, који је 1993.године такође порушен, а становништво протјерано. Историја се поновила педесет година даље када је село Чаваш у последњем рату у потпуности уништено,а становништво исељено. Сада су у Требињу Љубињу,Србији,Црној Гори и даље.. Чаваш и сусједно село Дврсница су једина села у Попову пољу која нијесу обновљена и поред напора сељана и људи који су поријеклом одатле да се нешто уради.Припајањем новоформираној општини Равно(некада Требињска и Љубињска општина) напори су још тежи јер нови "општинари" немају слуха за Чавшане. Прије рата ту су живјеле српске породице Мичета,Милошевић,Мијатовић,Михић,Милетић,као и хрватске Боро и Паламета Међутим, да се Чавшани не одричу лако огњишта показују и обрађена понека њива у дијелу поља испод села, јер појединци долазе из Љубиња да што посаде на својој земљи, понешто под закуп или бесплатно узимају сусједи Хрвати, а највећи дио је зарастао у траву. Хоће ли се (и)када поново зачути она поповопољска пјесма:"Чаваш чело,а Дврсница глава, Величани - срце из њедара"
+Питомо село Чаваш, на ободу Поповог поља, око 50 километара од Требиња, у Херцеговини, Далмацији и Приморју сви знају као "мученичко мјесто", у коме су усташе 11. августа 1941. године, од 150 Срба-мјештана, убили 101 лице, с тим да је најмлађе имало неколико дана, а најстарије 96 година. У том страдалничком дану, од 57 чланова породоце Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је само троје. Страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци, о чему је свједочио велики камени споменик невиним жртвама, који је 1993. године такође порушен, а становништво протјерано. Историја се поновила педесет година даље када је село Чаваш у последњем рату у потпуности уништено, а становништво исељено. Сада су у Требињу Љубињу, Србији, Црној Гори и даље.. Чаваш и сусједно село Дврсница су једина села у Попову пољу која нијесу обновљена и поред напора сељана и људи који су поријеклом одатле да се нешто уради. Припајањем новоформираној општини Равно(некада Требињска и Љубињска општина) напори су још тежи јер нови "општинари" немају слуха за Чавшане. Прије рата ту су живјеле српске породице Мичета, Милошевић, Мијатовић, Михић, Милетић, као и хрватске Боро и Паламета Међутим, да се Чавшани не одричу лако огњишта показују и обрађена понека њива у дијелу поља испод села, јер појединци долазе из Љубиња да што посаде на својој земљи, понешто под закуп или бесплатно узимају сусједи Хрвати, а највећи дио је зарастао у траву. Хоће ли се (и)када поново зачути она поповопољска пјесма:"Чаваш чело, а Дврсница глава, Величани - срце из њедара"
 -->