Херцеговачко-неретвански кантон

Херцеговачко-неретвански кантон
Hercegovačko-neretvanski kanton

Застава Херцеговачко_неретванског кантона
Застава
Грб Херцеговачко_неретванског кантона
Грб
Положај Херцеговачко_неретванског кантона
Stari Most September 2004 4.jpg
Држава Босна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
Админ. центарМостар
Председник владеНевенко Херцег
Површина4.401 km2
Становништво[1]
 — број ст.224.796
 — густина ст.51,08 ст./km2
ОпштинеОпштина Чапљина, Општина Читлук, Општина Јабланица, Општина Коњиц, Град Мостар, Општина Неум, Општина Столац, Општина Прозор-Рама, Општина Равно
Кантони Федерације БиХ

Херцеговачко-неретвански кантон је кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Обухвата градове Мостар и Чапљина и општине Јабланица, Коњиц, Неум, Прозор-Рама, Равно, Столац и Читлук.

Становништво[уреди | уреди извор]

На овом подручју је 1991. живело 267.349 људи, процена са краја 2001. је била 217.333, а средином 2005. 224.700 становника.

Према попису из 2013. године, у кантону живи 222.007, од тога : 118.297 (53,3%) Хрвата, 92.005 (41,4%) Бошњака, 6.432 Срба (2,9%) и осталих 5.273 (2,4%). Хрвати су већина и у највећем броју општина кантона, док су Бошњаци већина у општинама Коњиц и Јабланица. Након свих страдања током ХХ века Срби су десетковани на овим просторима, има их нешто по ободу Поповог поља (општина Равно) и долини реке Неретве (Мостар и Чапљина). Село Пребиловци у општини Чапљина су један од симбола страдања у II светском рату.

Састав становништва – Херцеговачко-неретвански кантон
2013.[2]1991.[2]
Укупно222 007 (100,0%)182 313 (100,0%)
Хрвати118 297 (53,29%)85 340 (46,81%)
Бошњаци92 005 (41,44%)68 391 (37,51%)1
Срби6 432 (2,897%)21 875 (12,00%)
Неизјашњени1 764 (0,795%)
Остали915 (0,412%)2 252 (1,235%)
Босанци и Херцеговци494 (0,223%)
Непознато455 (0,205%)
Роми442 (0,199%)
Албанци377 (0,170%)
Муслимани357 (0,161%)
Босанци201 (0,091%)
Југословени107 (0,048%)4 455 (2,444%)
Црногорци48 (0,022%)
Словенци46 (0,021%)
Македонци34 (0,015%)
Православци17 (0,008%)
Турци8 (0,004%)
Украјинци8 (0,004%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Познате личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Federalni zavod za statistiku, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом HNK.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]