Дијарбакир — разлика између измена

Координате: 37° 58′ 55″ С; 40° 12′ 38″ И / 37.9819° С; 40.2106° И / 37.9819; 40.2106
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: rw:Diyarbakır
м r2.7.1) (Робот додаје: mrj:Диярбакыр
Ред 59: Ред 59:
[[ka:დიარბაქირი (ქალაქი)]]
[[ka:დიარბაქირი (ქალაქი)]]
[[rw:Diyarbakır]]
[[rw:Diyarbakır]]
[[mrj:Диярбакыр]]
[[sw:Diyarbakır]]
[[sw:Diyarbakır]]
[[ku:Amed]]
[[ku:Amed]]

Верзија на датум 26. фебруар 2011. у 09:14

Дијарбакир
тур. Diyarbakır, кур. ئامه‌د, Amed
Датотека:Great Mosque Diyabakir.jpg
Велика џамија у Дијарбакиру
Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаДијарбакир
Становништво
Становништво
 — 2007.592.557
Географске карактеристике
Координате37° 58′ 55″ С; 40° 12′ 38″ И / 37.9819° С; 40.2106° И / 37.9819; 40.2106
Апс. висина676 m
Дијарбакир на карти Турске
Дијарбакир
Дијарбакир
Дијарбакир на карти Турске

Дијарбакир (тур. Diyarbakır, кур. ئامه‌د, Amed) је највећи град југоисточне Турске и административно седиште истоименог вилајета. У њему живи око 600.000 становника, већином Курда[1], и зато се сматра за незваничну престоницу турског Курдистана[2].

Дијарбакир се налази на обалама реке Тигрис.

Име града потиче из арапског језика у коме значи „имање племена Бекр“.[3][4].

У току Првог светског рата побијена је већина градских Јермена и Асираца на захтев гувернера Дијарбакира, др Мехмеда Решида.[5][6] Број становника града је 1930их био око 30.000, али се после тога нагло увећао приливом људи из околних руралних подручја која су стално угрожена турско-курдским сукобом.


Спољашње везе

Рфереренце

  1. ^ Distribution of Kurdish People, GlobalSecurity.org
  2. ^ Gunter, Michael M. (април 2004). „Why Kurdish Statehood is Unlikely”. Middle East Policy: 106. „As some have noted, Turkey's road to the EU lies through Diyarbakir (the unofficial capital of Turkish Kurdistan) 
  3. ^ Fadhil H. Khudeda / College of Arts/ Dohuk University
  4. ^ Turkey - Southeastern Anatolia P 621
  5. ^ Peter Balakian, The Burning Tigris(New York: Harper Collins Publishing, 2003), 164.
  6. ^ David Gaunt, Massacres, Resistance, Protectors (Piscataway: Gorgias Press, 2006), 295.