Курди

Из Википедије, слободне енциклопедије
Курди
Flag of Kurdistan.svg
Укупна популација
од 30-35 милиона[1]
Региони са значајном популацијом
11–15 милиона
15.7–25% [1][2][3]
6,5–7,9 милиона
7–10% [1][2]
6,2–6,5 милиона
15–23%[1][2]
2,2–3 милиона
9–15% [4][5][6]
150.000–180.000 [7]
37.470 [8]
20.843 [9]
Дијаспора
укупно c. 1,5 милиона
800.000 [10]
150.000 [11]
135.000 [12][мртва веза]
90.000 [12][мртва веза]
75.000 [12][мртва веза]
63.818 [13]
60.000 [12][мртва веза]
49.921 [14][15][16]
41.431 [17]
30.000 [18]
30.000 [19]
28.000 [20]
26.700[21]
Језик
Курдски језик
Религија
Највише има Сунита (муслимани), али има и хришћана и шиита (муслимани), јудаиста, Јарсана, Језида.
Сродне етничке групе
Индо-Европска; Ирански народи
Курдске ношње из 1873. године
Војници аутономног Курдистана у Ираку 2003. године
Припадник курдских оружаних формација у Сирији 2012. године
Овај чланак је део серије о историји Курда
Историја Курда
Flag of Kurdistan.svg

Курди (кур. کورد, Kurd) су етничка група која представља староседелачки народ регије која се назива Курдистан, а која се састоји од међусобно суседних области Ирана, Ирака, Сирије и Турске. Курдске заједнице се такође могу пронаћи у Либану, Јерменији, Азербејџану, а у последњим деценијама постоје и у многим европским државама и САД.

Политички центар Курда је аутономни регион Јужни Курдистан у Ираку, у којем уживају потпуну самоуправу, док се у Турској и Сирији оружаним средствима боре за своју аутономију. Курди у Ирану нису толико непријатељски настројени према тамошњим властима, с обзиром на етничку сродност са Персијанцима, а једна од провинција Ирана се назива Курдистан, иако она нема већу аутономију од других иранских провинција, а обухвата само део територија Ирана настањених Курдима.

Порекло и језик[уреди]

Курди су етнички сродни другим иранским народима [22] и говоре курдски језик (индоевропски језик из иранске гране).

Могућим прецима Курда сматрају се антички народи Међани, Кирти (Cyrtii) и Кардухи (Carduchi), а према овим последњим су вероватно добили и име.

Историја[уреди]

У античко доба, земље настањене Курдима биле су у саставу Међанског краљевства. Потом улазе у састав Персије, у оквиру које ће се налазити током већег дела историје, са изузетком краћих временских периода када су биле под управом различитих освајача - Македонаца, Јермена, Арапа, Селџука, Монгола, Османлија, итд. У 2. и 1. веку п. н. е., постојале су независне курдске краљевине Кордуена (Corduene) и Софена (Sophene). Муслиманска владарска династија Ајубида, која је владала на Блиском истоку од 12. до 14. века, била је курдског порекла.

Од 16. до 18. века, Персија и Османско царство се споре око контроле над западним курдским земљама, да би оне у 18. веку дефинитивно припале Османском царству. Источне курдске земље остају у саставу Персије (данашњег Ирана) све до данас. Упркос номиналној османској и персијској власти, на подручју курдских земаља је, од 16. до 19. века, постојао читав низ фактички независних и аутономних курдских краљевина и кнежевина, од којих су значајније биле Бабан, Соран, Бохти, Хакари, Бајазид, Дожик и Ардалан.

Миром у Севру из 1920. године било је предвиђено стварање независног Курдистана, састављеног од курдских земаља са подручја данашње Турске и Ирака. Због Ататуркове националистичке побуне, мир потписан у Севру није имплементиран, тако да је, уместо стварања независног Курдистана, подручје Курда подељено између Турске и Ирака. Упркос оваквом исходу мировних преговора, Курди су формирали две фактички независне непризнате државе под називом Краљевина Курдистан. Прва је формирана на северу Ирака и постојала је од 1921. до 1924. године, док је друга формирана на подручју Турске 1925. али је исте године и престала да постоји.

Мање покушаје остварења курдске државности представљало је формирање аутономне области Црвени Курдистан (1923—1929. године) и Округа Курдистан (1930. године) на подручју совјетског Азербејџана, формирање курдске Републике Арарат (1927—1930. године), формирање Курдске Демократске Републике са седиштем у Махабаду, на подручју западног Ирана (1946. године) и формирање курдске Републике Лачин (1992. године).

Историја модерне курдске државности почиње стварањем Курдског аутономног региона у Ираку 1970. године. Од 1991. до 2003. овај регион је био фактички независан, да би се потом интегрисао у састав Ирака, као територија са веома високим степеном аутономије. Овај регион данас ужива потпуну самоуправу у саставу Ирака, има сопствене оружане снаге и право да одржава међународне односе са другим државама без уплитања Багдада. Иако се нису изборили за потпуну независност, Курди су успели да се изборе за равноправан статус у оквиру Ирака, у којем данас више нису национална мањина, већ државотворни народ.

Између Турске и турских Курда води се од 1984. оружани сукоб ниског интензитета.

2013. године, током Грађанског рата у Сирији, сиријски Курди су формирали свој аутономни регион познат као Западни Курдистан или Рожава.

Политика[уреди]

Курда, према проценама, има око 35 милиона, што их чини једном од највећих етничких група без матичне независне националне државе. У XX веку су Турска, Иран и Ирак често гушили курдске устанке.[23] После свргавања Садама Хусеина, Курди на северу Ирака су добили аутономни регион над којим имају потпуну (политичку и војну) управу, а око коначних граница овог региона Курди воде спор са ирачким Арапима (централно питање овог спора је око припадности града Киркука курдском региону).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 A rough estimate by the CIA Factbook has populations of 14.5 million in Turkey, 6 million in Iran, about 5 to 6 million in Iraq, and less than 2 million in Syria, which adds up to close to 28 million Kurds in Kurdistan or adjacient regions. (Estimates as of 2014; Turkey: "Kurdish 18% [of 81.6 million", Iran: "Kurd 10% [of 80.8 million]", Iraq: "Kurdish 15%-20% [of 32.6 million]", Syria: "Kurds, Armenians, and other 9.7% [of 17.9 million]". About two million are documented as living in diaspora; divergent high estimates on the number of Kurds in Turkey in particular account for higher estimates on total population, e.g. Sandra Mackey , “The reckoning: Iraq and the legacy of Saddam”, W.W. Norton and Company, 2002, p. 350: "As much as 25% of Turkey is Kurdish," which would raise the population figure by about 5 million.
  2. 2,0 2,1 2,2 The Kurds: culture and language rights (Kerim Yildiz, Georgina Fryer, Kurdish Human Rights Project; 2004): 18% of Turkey, 20% of Iraq, 8% of Iran, 9.6%+ of Syria; plus 1–2 million in neighboring countries and the diaspora
  3. Kürtlerin nüfusu 11 milyonda İstanbul"da 2 milyon Kürt yaşıyor – Radikal Dizi. Radikal.com.tr. Retrieved on 2013-07-12.
  4. Studying the Kurds in Syria: Challenges and Opportunities | Lowe | Syrian Studies Association Bulletin. Ojcs.siue.edu. Retrieved on 2013-07-12.
  5. Henriques, John L.. „Syria: issues and historical background”. Nova Science Publishers,. 
  6. Gul, Zana Khasraw (22. 7. 2013.). „Where are the Syrian Kurds heading amidst the civil war in Syria?”. Open Democracy. Приступљено 4 November 2013. 
  7. Ismet Chériff Vanly, “The Kurds in the Soviet Union”, in: Philip G. Kreyenbroek & S. Sperl (eds.), The Kurds: A Contemporary Overview (London: Routledge, 1992). pg 164: Table based on 1990 estimates: Azerbaijan (180,000), Armenia (50,000), Georgia (40,000), Kazakhistan (30,000), Kyrghizistan (20,000), Uzbekistan (10,000), Tajikistan (3,000), Turkmenistan (50,000), Siberia (35,000), Krasnodar (20,000), Other (12,000), Total 410,000
  8. „Information from the 2011 Armenian National Census” (на Armenian). Statistics of Armenia. Приступљено 27. 5. 2014.. 
  9. „The Human Rights situation of the Yezidi minority in the Transcaucasus”. United Nations High Commissioner for Refugees. United Nations High Commissioner for Refugees. p. 18. 
  10. „Camps built in Germany, Austria to win new members for PKK, reports reveal”. Zaman. 9. 8. 2012.. Приступљено 28. 10. 2012.. 
  11. „Jewish Kurds from Iraq, Syria attend Jerusalem festival”. I24 News. Приступљено 11. 9. 2013.. 
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 The cultural situation of the Kurds, A report by Lord Russell-Johnston, Council of Europe, July 2006.
  13. „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав населения Российской Федерации”. Demoscope. Demoscope. Приступљено 4. 7. 2012.. 
  14. „QS211EW - Ethnic group (detailed)”. nomis. Office for National Statistics. Приступљено 3. 8. 2013.. 
  15. „Ethnic Group - Full Detail_QS201NI”. Приступљено 4. 9. 2013.. 
  16. „Scotland's Census 2011 - National Records of Scotland, Language used at home other than English (detailed)”. Scotland Census. Scotland Census. Приступљено 29. 9. 2013.. 
  17. Қазақстан Республикасы Статистика агенттігі. ҚАЗАҚСТАННЫҢ ЭТНОДЕМОГРАФИЯЛЫҚ ЖЫЛНАМАЛЫҒЫ ЭТНОДЕМОГРАФИЧЕСКИЙ ЕЖЕГОДНИК КАЗАХСТАНА 2013
  18. „Fakta: Kurdere i Danmark” (на Danish). Jyllandsposten. 8. 5. 2006.. Приступљено 24. 12. 2013.. 
  19. Mahmoud A. Al-Khatib and Mohammed N. Al-Ali. „Language and Cultural Shift Among the Kurds of Jordan”. p. 12. Приступљено 10 November 2012. 
  20. „Kurds Flee Persecution for 'Sympathetic Shores' of Greece”. The Christian Science Monitor. 12. 1. 1998.. Приступљено 22. 12. 2013.. 
  21. "For more than four hundred years, the small Kurd community in Afghanistan has been far removed from its traditional homeland in northwestern Iran. During Persian rule in the 1500's, these Kurd were moved to their present location to serve as border guards against Turk and Mongol invaders. They have been there ever since. " „The Kurdish of Afghanistan”. 
  22. Microsoft Encarta Online Encyclopedia, s.v. "Iran," (by Eric Hooglund), section 3A (accessed 24 July 2006).
  23. Encyclopedia Britannica Online, s.v. "Kurds."

Са других Викимедијиних пројеката: