Курдски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
курдски језик
كوردی, Kurdî, Kurdí, Кöрди[1]
Државе Турска, Иран, Ирак, Сирија, Јерменија и Азербејџан
Регија Блиски исток, јужна и централна Азија
Број говорника 25-30 милиона Курда
Ранг 39.
Породица Индоевропски
Писмо Арапско писмо у Ираку и Ирану, латиница у Турско, Сирији и Јерменији
Службени статус
Службени Застава Ирака Ирак (заједно са арапским језиком)
Застава Ирана Иран (регионални)
Признат мањински језик Застава Јерменије Јерменија
Регулише
Језички кодови
ISO 639-1 ku
ISO 639-2 kur
ISO 639-3 различито:
ckb – Сорани
kmr – Курмаџи
sdh – Пехлевани
lki – Леки језик
Kurdish languages map.svg

Курдски језик (کوردی, Kurdî) је континуум западноиранских језика којим говоре Курди у југозападној Азији. Састоји се од три дијалектичке скупине познате као курманџи или сјевернокурдски, сорани или средњокурдски и пехлевани или јужнокурдски. Горани и зазаки језик такође говоре Курди, али они лингвистички нису курдски језици. По посљедњој процјени (од 2009. године) сматра се да је курдски матерњи језик 20-30 милиона говорника.

Књижевност на курдском језику је углавном била ограничена на поезију до почетка 20. вијека, када је почео развој опште књижевности. Данас су најзаступљенији дијалекти који се говоре на сјеверу, тачније је курманџи, и истоку и западну, тј. сорани, географске области познате као Курдистан. Сорани дијалекат, заједно са арапским језиком, је један од два службена језика Ирака, а у политичким документима се једноставно назива курдски.[2][3] Курманџи је признат као мањински језик у Јерменији, а такође се говори и у Турској, Сирији, Ираку и Ирану.

Одвојеном скупином језика, заза-горани, говори неколико милиона Курда.[4][5][6][7]

Класификација и поријекло[уреди]

Курдски језик припада иранској грани индоевропскиј језика. Он је генерално сврстан у групу сјеверозападних иранских језика, или по неким научницима као посредник између сјеверозападних и југозападних језика.[8] Мартин ван Брунсен је забиљежио сљедеће: „Курски има јак југозападни елемент“, док „зазаки и горани [...] припадају сјеверозападној иранској групи“.[9] Лудвиг Паул је извео закључак по коме курдским вјероватно има поријекло у сјеверозападном иранском,[10] али дијели многе особине са југозападним иранским језицима као што је персијски, наводно због вишевијековних и веома блиских историјских контаката. Виндфур је препознао курдски као нарјечје парћанског језика, мада и као супстрат међанског језика.[11]

Историја[уреди]

Нема много поузданих података о курдском језку пре периода арапских освајња. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:Али Харири, Ахмед Хани, Мелаје Џазири, Факи Тајран и други. Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.

Садашњи статус[уреди]

Данас курдски језик има званично признат статус службеног језика једино у Ираку, док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен. Међутим, курдски је фактички службени језик и у непризнатој сиријској аутономној регији Западни Курдистан. Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у Турској (11-15 мил), Ираку (5-7 мил), Ирану (6-8 мил) и Сирији (око 2 мил).

Дијалекти[уреди]

Постоје три важнија дијалекта курдског језика:

1. Северни дијалекат, назван Курманџи(Kurmanji)

2. Централни дијалекат, назван Сорани(Sorani)

3. Јужни дијалекат, главни представници су говори Фејли и Калхори

Курманџи дијалекат[уреди]

Заступљен је углавном у Турској и Сирији, процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.

Сорани дијалекат[уреди]

Сорани дијалекат је заступљен у источном Ираку и западном Ирану. Број Курда који говори Сорани дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки Курди углавном користе модификовани персијски алфабет.

Јужни дијалекат[уреди]

Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији Фајли и Калхори.

Курдски алфабет[уреди]

Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: арапски, латиницу и ћирилицу. Персијско писмо се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. Латинично писмо је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. Ћирилица је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у Јерменији. Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.

Фонологија[уреди]

  • Самогласници

Курдски језик има следеће самогласнике:

предњи централни задњи
кратак дуг кратак дуг кратак дуг
затворен i ʉ u
средњи e ə o
отворен a
  • Сугласници курдског језика су:
Двоуснени Уснено-зубни Зубни Предњенепчани Палатал Задњенепчани Увулар Фарингални Глотал
Назални m n ŋ
Експлозивни p b t d k g q
Струјни f v s z ʃ ʒ ç x ɣ ħ ʕ h
Африкате ʧ ʤ
Латерали l ɫ1
Флеп ɾ
Трил r
Сонанти ʋ j


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Kurdish Language – Kurdish Academy of Language”. Kurdishacademy.org. Приступљено 2. 12. 2011.. 
  2. Allison, Christine. The Yezidi oral tradition in Iraqi Kurdistan. 2001. "However, it was the southern dialect of Kurdish, Sorani, the majority language of the Iraqi Kurds, which received sanction as an official language of Iraq."
  3. Kurdish language issue and a divisive approach. http://www.kurdishacademy.org/?q=node/194
  4. Kaya, Mehmet. The Zaza Kurds of Turkey: A Middle Eastern Minority in a Globalised Society. . ISBN 978-1-84511-875-4.
  5. http://belfercenter.ksg.harvard.edu/files/Dargin_-_Working_Paper_-_FINAL.pdf
  6. http://gulf2000.columbia.edu/images/maps/Mid_East_Linguistic_lg.jpg
  7. McDowall, David (2004). A Modern History of the Kurds: Third Edition. I.B.Tauris. ISBN 978-1-85043-416-0. 
  8. Gernot Windfuhr, ed., 2009. The Iranian Languages. Routledge.
  9. Bruinessen, M.M. van. (1994). Kurdish nationalism and competing ethnic loyalties
  10. Yarshater, Ehsan, ed. (2008). „Kurdish language I. History of the Kurdish language”. Encyclopædia Iranica. London and New York: Routledge. Приступљено 28 August 2013. 
  11. Windfuhr, Gernot (1975), "Isoglosses: A Sketch on Persians and Parthians, Kurds and Medes", Monumentum H.S. Nyberg II (Acta Iranica-5), Leiden: 457-471

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]