Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Adding {{Commonscat|Geiger counters}}
Ред 45: Ред 45:
[[sv:Geigermätare]]
[[sv:Geigermätare]]
[[tl:Aparatong Geiger]]
[[tl:Aparatong Geiger]]
[[th:ไกเกอร์มูลเลอร์เคาน์เตอร์]]
[[tr:Geiger sayacı]]
[[tr:Geiger sayacı]]
[[uk:Лічильник Гейгера]]
[[uk:Лічильник Гейгера]]

Верзија на датум 21. мај 2011. у 07:51

Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.

Опис и принцип

Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.

Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.

Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.

Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.