Гајгер—Милеров бројач

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Гајгеров бројач или Гајгер—Милеров бројач је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.[1][2]

Опис и принцип рада[уреди | уреди извор]

Сензор је Гајгер—Милерова цев, у којој се налази племенити гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који се затим очитава на дисплеју.

Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада је осетљивост обично мања за ову радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријумјод сцинцилаторни детектор.

Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгер—Милеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.

Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор трифлуорид, гас са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овиме се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим може претворити у употребљиве резултате мерења.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gajger Milerov (GM) brojač” (PDF). helix.chem. Приступљено 16. 1. 2020. 
  2. ^ „Detekcija radioaktivnog zračenja”. Znanje. Приступљено 16. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]