Епитет — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 2: | Ред 2: | ||
==Атрибути== |
==Атрибути== |
||
У [[граматика|граматичком]] погледу то су [[атрибут]]и. Примери: ''сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци''. Овај последњи епитет "оловни" прелази у једну другу фигуру - [[метафора|метафору, јер, у ствари, представља скраћено поређење: ''Облаци су тешки као олово = оловни облаци''. |
У [[граматика|граматичком]] погледу то су [[атрибут]]и. Примери: ''сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци''. Овај последњи епитет "оловни" прелази у једну другу фигуру - [[метафора|метафору]], јер, у ствари, представља скраћено поређење: ''Облаци су тешки као олово = оловни облаци''. |
||
==Именице== |
==Именице== |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
Овим појмом означавамо епитете у [[Народна књижевност|народној књижевности]], јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: ''љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито ''итд. |
Овим појмом означавамо епитете у [[Народна књижевност|народној књижевности]], јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: ''љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито ''итд. |
||
< |
<poem> |
||
А кад чула Анђелија млада, |
|||
Боље скаче на ноге лагане |
|||
И пошета мало наприједа, |
|||
Полу бритке узимала ћорде, |
|||
Увија је свиленим јаглуком, |
|||
Да бијеле не нагрди руке, |
|||
Па ево је к два добра јунака. |
|||
Увија се около јунака, |
|||
Не удара да од Бога нађе! |
|||
Не удара силна Благајлију, |
|||
Него бана, свога господара, |
|||
Удари га по десну рамену, |
|||
Нагрди му у рамену руку. |
|||
А завиче Страхинићу бане: |
|||
„Анђе моја, да од Бога нађеш |
|||
</ |
</poem> |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
{{reflist |
{{reflist}} |
||
[[Категорија:Лингвистика]] |
[[Категорија:Лингвистика]] |
Верзија на датум 26. мај 2011. у 20:00
Епитет (из грчког језика ἐπίθετον – епитетон, неутрално од ἐπίθετος – epithetos, "атрибуирано, додато"[1]) је реч (најчешће придев) која стоји уз именицу и ближе је одређује, означавајући неку њену особину.
Атрибути
У граматичком погледу то су атрибути. Примери: сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци. Овај последњи епитет "оловни" прелази у једну другу фигуру - метафору, јер, у ствари, представља скраћено поређење: Облаци су тешки као олово = оловни облаци.
Именице
Не тако ретко епитет може бити и именица, која је, уствари, поименичени придев. Примери: лепота девојка (лепа девојка), ђул (ружа) башта, спомен чесма, див човек итд. Под утицајем енглеског језика данас је оваквих епитета све више: интернет кафе, плазма телевизор, колор телевизор, контакт програм, бисер огрлица (уместо исправног бисерна огрлица) итд.
Прилози уз глаголе
Поред придева и именица епитети су и прилози уз глаголе. Примери: стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати итд.
Стални епитети
Овим појмом означавамо епитете у народној књижевности, јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито итд.
А кад чула Анђелија млада,
Боље скаче на ноге лагане
И пошета мало наприједа,
Полу бритке узимала ћорде,
Увија је свиленим јаглуком,
Да бијеле не нагрди руке,
Па ево је к два добра јунака.
Увија се около јунака,
Не удара да од Бога нађе!
Не удара силна Благајлију,
Него бана, свога господара,
Удари га по десну рамену,
Нагрди му у рамену руку.
А завиче Страхинићу бане:
„Анђе моја, да од Бога нађеш